27 avg

Priča o slonu

Pre priče, prvo da vas upoznam sa nekim važnim karakteristikama slonova.

wallup-353182Oni su najveće kopnene životinje. Znači, ne nedostaje im dominacija, snaga, moć. Iz tog razloga valjda i nemaju prirodnog predatora, osim ako su mladunci ili bolesni. Izuzetno su osetljivi, što dokazuje i jedna fizička osobenost. Slonova surla je dovoljno osetljiva da ubere samo jednu travku i dovoljno snažna da otkine granu sa drveta. Mozak slona je veći od mozga bilo koje kopnene životinje. Njima se pripisuje širok spektar ponašanja povezanih sa inteligencijom, tuga, stvaranje muzike, umetnost uopšte, igranje, saosećanje i samosvest. Sad kad ste ovo pročitali o slonovima, sigurna sam da će vas dotaći ova priča.

Čovek je prolazio pored slonova u cirkusu i odjednom je zastao. Bio je zbunjen činjenicom da su ove ogromne životinje vezane malim konopcem za njihovu prednju nogu. Nema lanaca, bez kaveza.Bilo je očigledno da su slonovi mogli u bilo kom trenutku da se otrgnu i pobegnu. Iz nekog razloga ipak nisu. Video je njihovog trenera u blizini i upitao ga je zašto te životinje samo stoje i ne pokušavaju da se oslobode. Trener je odgovorio: ”Kada su bili veoma mladi i mnogo manji koristili smo konopac iste veličine da bi ih vezali. Tada je bilo to sasvim dovoljno da ih zadrži. Kako su odrasli, oni i dalje veruju da ih konopac i dalje drži. Zato nikada ni ne pokušavaju da pobegnu.”Čovek je bio zapanjen. Slon može u bilo kom trenutku da se oslobodi, ali zato što veruje da ne može, zaglavljen je na mestu gde se nalazi.

Kao i slonovi, koliko nas ide kroz život sa uverenjem da ne možemo da uradimo nešto? Samo zato što jednom već nismo uspeli u tome? Ili zato što nas sputavaju neke nevidljive stege koje to i nisu, već samo verujemo da je to tako.

Isto je i u našem univerzumu. Možemo biti najveći, najjači, najpametniji, najosećajniji, naj, naj, naj, od svih drugih, ali ako sami sebe sputavamo, a ni ne znamo da je to nešto što može da se pokida, ostajemo tamo gde jesmo, a ne bi trebali da budemo.

17 okt

Učenje

Da li ste znali da delfin ima 10% veću iskorišćenost mozga od čoveka?

DolphinTrek02_1000x490

U svojoj knjizi Koraci do Ekologije Uma, Gregori Bejtson opisuje određene aspekte njegovog rada, učeći šablone komunikacije između delfina. On priča o vremenu koje je proveo u Marinskom Centru za Istraživanje na Havajima gde je posmatrao treniranje delfina.
Opširnije

07 avg

Šta je to coaching?

albert-einstein-quote

Mnogi znaju (ili se prave da znaju), ali nije ni neznatan broj onih koji otvoreno kažu da su nešto načuli, ali nikako da shvate šta je to coaching. Sudije, profesori, advokati, doktori… klimaju glavom dok pričam, podržavaju ideju, govore „da je to super stvar“ i „da je sreće da to njima neko organizuje na poslu“…

Pa sam nešto mislila… da ponešto nekada napišem… što će vam zaokružiti i upotpuniti sliku o coachingu.

Coaching je prirodni deo života i kao takav, postoji koliko sama ljudska rasa. Još od  najranijih dana ljudske istorije, stariji ili iskusniji pripadnici zajednice uče mlađe kako se lovi, kuva ili slika na zidovima pećina, kako bi i oni postali uspešni i priznati članovi plemena ili zajednice u celini. Ova vrsta praktične veštine vezane za podučavanje i dalje postoji u većini društava, do danas. Međutim, prvi pisani trag o sofisticiranom obliku rada sa ljudima, čiji je cilj bolje razumevanje ili svesnost, može se naći u najranijim radovima filozofije i religije, a prve prave coaching studije možemo pronaći u Ezopovim basnama.

Iako postoji od praistorije, W. Timothy Gallwey se smatra začetnikom ove nove discipline. On je napisao nekoliko knjiga koje su ustanovile novu metodologiju kako za lični,  tako i za profesionalni razvoj i izvrsnost na mnogim poljima, što on naziva “Unutrašnja igra”. Pedagog sa Harvarda i teniski stručnjak je prvi predstavio sveobuhvatni metod podučavanja koji se može primeniti u mnogim situacijama. Suština njegovog pristupa se ogleda u tome da u svakom ljudskom nastojanju postoje dve sfere angažovanosti: spoljašnja i unutrašnja. Spoljašnja igra se odigrava na spoljnim arenama da bi se prevazišle prepreke i postigao eksterni cilj. Unutrašnja igra se odvija u umu igrača, a prepreke su: strah, sumnja u sebe, poremećaji u percepciji, ograničenja i pretpostavke.  Unutrašnja igra se igra da bi se prevazišle samonametnute prepreke koje sprečavaju pojedinca ili tim da ostvari svoj pun potencijal.

Ne postoji jasna slika o tome kada je coaching počeo da se upotrebljava u svrhe poboljšanja performansi i za razvitak potencijala viših menadžera, ali se smatra da su koreni u drugoj polovini prošlog veka, naravno u to vreme – pod okriljem konsaltinga ili savetovanja. Mnogi konsultanti, treneri i drugi srodni stručnjaci tvrde da su primenjivali coaching pre nego što su svoje usluge nazvali tim imenom. Većina ljudi se slaže, da je pod punim imenom počeo da se primenjuje u kasnim 1980-im ili ranim 1990-im. To razdoblje je uopšteno govoreći, vreme koje se vezuje za coaching. U njegovim ranim godinama, coachingu se često pribegavalo kada bi postalo očigledno da menadžerima nedostaju specifična veština, na primer, nisu u stanju da održe dobar govor na televiziji ili pred velikim grupama. Coach se takođe često pozivao iz razloga loših međuljudskih odnosa između članova tima ili su menadžeri imali probleme na „ličnom planu“ koji su im ugrožavali karijeru, zdravlje ili porodicu. Sve ove situacije obično je pokrivala aura tajne, a postojala je želja da tako i ostane. I ne samo to, tajna se proširila i na angažovanje coach-a.

Nastaviće se…