27 avg

Priča o slonu

Pre priče, prvo da vas upoznam sa nekim važnim karakteristikama slonova.

wallup-353182Oni su najveće kopnene životinje. Znači, ne nedostaje im dominacija, snaga, moć. Iz tog razloga valjda i nemaju prirodnog predatora, osim ako su mladunci ili bolesni. Izuzetno su osetljivi, što dokazuje i jedna fizička osobenost. Slonova surla je dovoljno osetljiva da ubere samo jednu travku i dovoljno snažna da otkine granu sa drveta. Mozak slona je veći od mozga bilo koje kopnene životinje. Njima se pripisuje širok spektar ponašanja povezanih sa inteligencijom, tuga, stvaranje muzike, umetnost uopšte, igranje, saosećanje i samosvest. Sad kad ste ovo pročitali o slonovima, sigurna sam da će vas dotaći ova priča.

Čovek je prolazio pored slonova u cirkusu i odjednom je zastao. Bio je zbunjen činjenicom da su ove ogromne životinje vezane malim konopcem za njihovu prednju nogu. Nema lanaca, bez kaveza.Bilo je očigledno da su slonovi mogli u bilo kom trenutku da se otrgnu i pobegnu. Iz nekog razloga ipak nisu. Video je njihovog trenera u blizini i upitao ga je zašto te životinje samo stoje i ne pokušavaju da se oslobode. Trener je odgovorio: ”Kada su bili veoma mladi i mnogo manji koristili smo konopac iste veličine da bi ih vezali. Tada je bilo to sasvim dovoljno da ih zadrži. Kako su odrasli, oni i dalje veruju da ih konopac i dalje drži. Zato nikada ni ne pokušavaju da pobegnu.”Čovek je bio zapanjen. Slon može u bilo kom trenutku da se oslobodi, ali zato što veruje da ne može, zaglavljen je na mestu gde se nalazi.

Kao i slonovi, koliko nas ide kroz život sa uverenjem da ne možemo da uradimo nešto? Samo zato što jednom već nismo uspeli u tome? Ili zato što nas sputavaju neke nevidljive stege koje to i nisu, već samo verujemo da je to tako.

Isto je i u našem univerzumu. Možemo biti najveći, najjači, najpametniji, najosećajniji, naj, naj, naj, od svih drugih, ali ako sami sebe sputavamo, a ni ne znamo da je to nešto što može da se pokida, ostajemo tamo gde jesmo, a ne bi trebali da budemo.

01 avg

Jedinstveni treninzi

treninzi

Pozitivna Psihologija

Brojna istraživanja potvrđuju da je lični i psihološki razvoj mnogo važniji za uspešnost u životu od akademskih dostignuća. Ipak, u formalnom obrazovanju ima mnogo mogućnosti da se nauči matematika, književnost, geografija, istorija, umetnost i drugi predmeti, ali su male i nikakve šanse da se nauče stvari koje su zaista važne u životu.
Pozitivna psihologija je nauka o pozitivnim aspektima ljudskog života, kao što su sreća i uspešnost. Ona se može opisati rečima njenog osnivača Martina Saligmana, kao „naučno proučavanje optimalnog ljudskog funkcionisanja koje ima za cilj da otkrije i promoviše faktore koji omogućavaju pojedincima i zajednicama da napreduju“.

Prijava za trening

Personalna Sinteza

Personalna Sinteza je najsveobuhvatniji model ličnog razvoja. Sve oblasti koje igraju ulogu u svakodnevnom životu, kao što su samosvest, rezonovanje, poverenje, motivacija, komunikacija, odnosi, i mnoge druge su organizovane na određen način i mogu se mapirati na karti.
Obuka pruža uvid u te izvore i osvetljava pravac maksimiziranja dobrobiti iz svih tih oblasti. Na treningu, učesnici će istražiti praktične metode i tehnike, od deblokade emocija i rešavanja sukoba, do opuštanja.

Prijava za trening
Znanje je moć, a lično znanje je najveća moć. Glavni cilj oba treninga je da Vam pomognu da budete zadovoljni svojim životom. Ovi treninzi su neophodni onima koji žele da vode svoj život, a ne da on vodi njh.
Program oba treninga traje šest meseci i prilagođen je neometanom obavljanju redovnih aktivnosti učesnika. Za detaljnije informacije kontaktirajte nas.

Omogućavamo popust za rane uplate!

22 feb

Emocionalna inteligencija

Reč „emocija“ potiče od latinske reči „motere“ što znači „pomaknuti“, a emocije pomiču ljude na različite načine, na poslu kao i u svim drugim aspektima života.

Daniel Goleman je u svojoj knjizi „Emocionalna inteligencija”, istu definisao kao: “Skup emocionalnih veština koje nam omogućuju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju samoga sebe”. Emocionalna inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost da razumemo sopstvena i tuđa osećanja, sposobnost njihovog razlikovanja, kao i korišćenja ovakvih informacija pri razmišljanju i planiranju sopstvenih aktivnosti. Emocionalna inteligencija je sposobnost da osetimo, razumemo i uspešno primenimo moć emocija kao izvora energije, informacija, kreativnosti, poverenja i bliskosti sa ljudima koji nas okružuju kako na poslu, tako i u privatnom životu.

Dok je inteligencija sposobnost da ovladamo informacijama i primenjujemo ih na zadatke u životu, emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost da razumemo emocije i primenimo ih na razumevanje životnoh situacija. Preciznije, emocionalna inteligencija može da se definiše kao sposobnost da sagledamo i izrazimo emocije, da koristimo emocije da bi olakšali razmišljanje, da razumemo emocije i nosimo se sa njima i da efektivno upravljamo sopstvenim emocijama i u odnosima sa drugima. Emocionalna inteligencija nam omogućava da budemo zadovoljniji sobom i da budemo zadovoljniji svetom oko sebe. U razvijenoj emocionalnoj inteligenciji sve se češće sagledava ključ ka boljem zdravlju, jačem doživljaju sreće i bliskosti, postavljanju jasnije vizije ličnih ciljeva, dosezanju većeg uspeha u poslu i životu uopšte, ostvarivanju viših ciljeva, osećanja ličnog zadovoljstva, postizanju liderstva u međuljudskim odnosima, unapređenju naše samosvesti, učenja, veće jasnoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Emocionalni refleksi su uglavnom nesvesni, ali veoma snažni. Samosvest (introspekcija – gledanje ka unutra) pokreće sve ostale sposobnosti emocionalne inteligencije. Samosvest ili introspekcija nam omogućava da osvestimo gde smo trenutno, a gde želimo da budemo – šta su nam ciljevi, tako da sami, sopstvenim potencijalima i voljom možemo uticati na to kako bismo taj cilj i dostigli. Bez samosvesti, naše emocije nas mogu zavesti i okrenuti nas protiv nas samih, udaljiti od ciljeva, navesti nas da radimo ono što ne bismo želeli ili nas usmeriti na pogrešan put da postanemo onakvi kakvi zapravo ne želimo biti.

Samosvest je realna, tačna i dobro razvijena svest o sebi, jer ako ne poznajemo sebe i ako ne znamo precizno i jasno šta osećamo, kako ćemo onda znati koje su potrebe drugih ljudi i kako ćemo razumeti druge i shvatiti šta oni zapravo osećaju? Ova osobenost svesti podseća na ono što Frojd opisuje kao „sveprisutnu pažnju“.

Empatija nastaje kao oblik samosvesti; što bolje poznajemo sopstvene emocije, veštije ćemo iščitavati tuđa osećanja. Ta veština, da spoznamo kako se drugi oseća, ispoljava se kroz čitav poredak životnih umeća, od trgovine do menadžmenta, ljubavi i roditeljstva, do sažaljenja i političkih aktivnosti. Ljudi emocije retko izražavaju rečima. Osećanja se mnogo češće iskazuju drugim znakovima. Sposobnost da se „pročitaju“ neizgovoreni znakovi je ključ za predosećanje tuđih osećanja: ton u glasu, pokret, izraz lica… Kao što su reči „vid“ racionalnog uma, tako su nevebalni znakovi poruke emocionalnog mozga. Ako reči određene osobe nisu u saglasnosti sa tonom njenog glasa, pokretima ili drugim neverbalnim znakovima, emocionalna istina će se kriti u onome kako je ona nešto rekla, a ne u tome šta je rekla.

Aristotel