18 jul

Priče iz Belgije – Brisel

Kada sam prvi put sletela u Brisel, dočekala me je drugarica i celim putem dok me je vozila prema hotelu bila je neviđeno srećna i stalno je ponavljala: „Vidi! Suv asfalt!“ Kada je to izgovorila peti put, upitah je zašto je to tako bitno.

„Pa ovde je to neverovatna retkost. Stalno je vlažan zbog kiše.“

Eto, tako me je Brisel dočekao. Baš se potrudio oko mene, zato sam ga valjda zavolela. Sad već slobodno mogu da kažem – volim Brisel. Stvarno ga volim zato što mi se mnogo sviđa. A šta mi se sviđa?

Mali je grad u odnosu na Beograd. Recimo 2-3 puta manji. Čist je, zelen i uređen. U njemu živi belgijska kraljevska porodica i sva svita zvaničnika i službenika Evropske Unije. Dobro, to baš i nije neki razlog, ali nam govori da ipak, ima tu nešto. Nisu oni slučajno izabrali Brisel. Kada vidite da se na vrhu zvanične palate kralja Belgije, Palais Royal, vijori zastava, znajte da se kralj nalazi u zemlji.

7b5b27bdf5830198e60c7458bbe4b030

A ja sam izabrala da upoznam grad počevši od glavnog trga, Grande place, koji je je vrlo specifičan u svojoj kitnjastoj arhitekturi. Izgrađen je krajem 17. veka u baroknom stilu. Ovde možete videti kuće gildi, ali i arhitekturu iz perioda gotike, francuskog stila Luja XIV. Ništa od svog tog sjaja nije izgubio do danas. Zgrada koja dominira ovim trgom je Gradska Kuća, izgrađena 1402. godine. Koliko god da sam se trudila da se odmaknem i obuhvatim slikom, uvek bi je presekla. Evo jedne, nije moja, al je uspela. :) Od 1971. godine, svake druge godine u avgustu, ovaj trg bude prekriven tepihom cveća, što predstavlja pravu turističku atrakciju.

d9c4d7aa6f4edea6368d02ef0ac50e2e

Odmah tu, bočno jednom uličicom, ugledah muzej čokolade. Belgijanci vole da kažu da je njihova čokolada bolja od švajcarske, ali da svet to još nije priznao. Nikada ranije nisam bila u sličnom muzeju i odlučih da platim ulaznicu, mada mi ni ulaz, ni veličina muzeja nije odavala poverenje.museum_hi

Tako je i bilo. U prizemlju, poslastičar meša čokoladu u velikoj limenoj vangli. Pored njega neki stari, simpatični „ala“ Smederevac, modle za praline i to je to. Na drugom spratu u staklenim vitrinama servisi za čaj, na trećem posteri berača kakaoa i poneka šolja. Kad završimo obilazak muzeja, rekoše da možemo da degustiramo crnu, belu i mlečnu čokoladu koju je majstor upravo izvadio iz kalupa. Sa indignacijom sam odbila da probam jer sam se osetila prevarenom. Samo tada i ni jedan drugi put. Nešto razmišljam, to se Brisel igrao samnom toplo-hladno, dok me nije osvojio.

A osvojio me, između ostalog, hranom. Nigde nisam videla toliko dobrih restorana sa tako dobrom hranom. Velika je konkurencija i svi se trude i uspevaju da budu posebni. Brisel je vodeći grad u Evropi po broju nagrađivanih restorana. To je za turistu manje bitan podatak, ali ako vam kažem da nisam neki ljubitelj kineske hrane, a da bi dala pet Mišelinovih zvezdica kineskom restoranu u kome sam bila, onda vam to sigurno nešto znači. To nije ta kineska hrana koju ne volim. Tu je sve bilo čarobno – unutrašnji ambijent, eksterijer, način posluživanja, posluženje, sve!

Posebne su takođe i pijace. Posebno je i pivo. U Briselu postoji preko 450 vrsta piva i svako pivo se služi u određenoj čaši koja je specijalno rađena baš za tu vrstu piva, jer mu poboljšava ukus. Pivo je za belgijance kulturno nasleđe. Izbor je ogroman: pivo sa ukusom višnje, maline, breskve… Inače, kultura pijenja aklohola je kod belgijanaca posve drugačija nego kod nas. Oni se, bar sam ja to tako doživela, stalno igraju sa alkoholom. Malo piju, dođu do granice, naprave pauzu, nastave dalje, naprave pauzu i sve vreme uživaju u blagoj opijenosti.

Opijeni ćete biti i vi Briselom. Sigurna sam da će vas oboriti s nogu, što od umora, što od lepote i doživljaja. A onda je lako da ga zavolite. :)

P1150096

17 jul

Priče iz Belgije – Knokke

Nastavljamo putovanje po Belgiji i stižemo u Antverpen.

Prema legendi, grad je dobio ime po divu Antigonu koji je živeo pored reke. Div je uzimao taksu od onih koji su hteli da plove rekom. Onima koji bi odbili da plate, div bi odsecao šaku i bacao je u reku. Najzad, mladi heroj Silviuc Brabo je odsekao divu šaku i bacio je u reku. Otud ime Antverpen (hand werpen – baciti šaku).

I sad, vi mislite da ću da nastavim da pišem o Antverpenu, a ja imam iznenađenje za vas. :) U tom divnom lučkom gradu proveli smo ceo dan i negde posle osam uveče, već ozbiljno iscrpljeni, razmišljali smo da bi valjalo kratiti put za Brisel. Kad, međutim. 😉 U to doba dana u Belgiji, sunce se ne predaje. Pošto se mrak u junu, na toj geografskoj širini i dužini, očekuje tek oko 22,30h, pala je odluka da se uputimo još severnije, do same granice sa Holandijom. Cilj je bio Knokke, grad koji se nalazi u provinciji Zapadna Flandrija. Knokke je najsevernije primorsko odmaralište na belgijskoj obali, a nastao je izgradnjom nasipa da bi se zaštitilo područje oko morske ruke.

Celim putem do grada – letovališta prolazili smo kroz neverovatno lepe predele. Prirodom, tj. vodom ograđena ostrvca i na njima, zamislite krave! Nekoliko hiljada krava! Niko ih ne čuva, jer za tim nema potrebe, nemaju kud. Dalje, ono što me je takođe ubacilo u rebus je, zašto njihove krave u to vreme nisu u štali? Zašto naše sa prvim zalaskom sunca odmah uteruju u zatvorene prostorije, a ove po celu noć napolju? Gledam, neke spavaju na livadi, neke se šetaju, po neka lenjo pase travu…

Svašta?!? :)6a00d8341c660253ef01a73dc6d138970d

Fascinacija sa kravama me još nije prošla, tek, stigosmo u Knokke.
Prvobitno je bio naseljen ljudima iz Brisela koji su tražili mir u prirodi. Početkom 19. veka, umetnici kao što su James Ensor, Alfred Vervee i drugi počeli su često da posećuju mali zaseok. Slikari su iznajmili mlin i osnovali Cercle des Artistes 1880. godine. Seoce postepeno postaje turistički grad za bogatu klijentelu. Danas je Knokke poznat po svojim plažama i s ponosom nosi titulu mondenskog letovališta. O restoranima i prodavnicama, da vam ne pričam, ali recimo, najveći od deset belgijskih kockarnica, Kazino Knokke, nalazi se na šetalištu uz more i otvoren je 20 sati dnevno.
Iako ima fascinantne muzeje, spektakularne pejzaže i plaže, neverovatne umetničke galerije, meni su ipak bile najlepše vile. 12IHH-BELGIUM-EDIT-slide-C9IO-superJumboToliko lepih, prelepih vila, u kojima povremeno borave njihovi vlasnici, za mene su bile raj na zemlji. Savršen sklad prirode i mnooogo čovekovog novca čini da ovo mesto bude jedinstveno po svojoj lepoti.

8751476794_e0963baac2_b

A plaže, uverite se i sami…

DSC_0058

Sve je tamo reklo bi se savršeno, samo im koji stepen temperature Celzijusevih nedostaje da bude baš savršeno.

DSC_0049

Što se mene tiče, ne verujem da bi se ikada okupala u toj vodi, ipak je to severno da severnije ne može biti.

DSC_0054

22 jun

Transilvanija – deo drugi

Moram priznati da sam pre puta u Transilvaniju veoma malo poznavala bračnu istoriju srpsko-rumunskih odnosa. Znala sam da su kraljice Natalija Obrenović i Marija Karađorđević bile Rumunke i ništa više. Ali, kako to obično biva, pred put se treba dobro pripremiti, pa sam došla do nekih informacija koje su me veoma iznenadile.

Prvi brak na najvišem nivou bio je sklopljen 1360. godine između poslednjeg srpskog cara Stefana Uroša V prozvanog Nejaki i Ane, kćerke vlaškog vladara Nikole Aleksandra I.

Zatim ide duga lista brakova kroz vekove, interesantno je još i to da je „srpska plemkinja“ Marija Despina bila udata za unuka Vlada Cepeša, vojvodu Mirčeta II (vladao 1509-1510). Verovatno je i ona živela u Dvorcu Bran o kome sam pisala u prvoj priči http://uplife.rs/06/2018/razglednica-iz-transilvanije/

Nego, da se vratimo na nešto noviju istoriju. Milan Obrenović se oženio čuvenom lepoticom plemićke loze, Natalijom Keško 1875. godine. Iako su imali sve preduslove za lep i ispunjen život, to se nije desilo. Kralj Milan je bio veoma nestabilnog karaktera, a Kraljica Natalija, ili kako je narod zvao “srpska majka”, nije imala snage da se izbori sa nesrećama koje joj je život priređivao.

Promenila se vladajuća dinastija u Srbiji, ali nisu prestale srpsko-rumunske bračne veze. Kralj Aleksandar I Karađorđević oženio se 1922. godine princezom Mariom jednom od kćeri Marie od Edimburga.

Kraljica Maria od Rumunije

Haljina koju je Kraljica Marija nosila na krunisanju Cara Nikolaja II

Haljina koju je Kraljica Marija nosila na krunisanju Cara Nikolaja II

Poreklom iz najčuvenijih vladarskih porodica, princeza Maria je imala vrlo dugačak i precizno utvrđen rodoslov. Poznati su njeni direktni nemački preci po muškoj liniji u čak 27 generacija. Međutim, poseban kuriozitet predstavlja njen rodoslov  po direktnoj ženskoj liniji. Praćenjem ovog rodoslovnog „puta“, nakon ravno 29 generacija stižemo direktno do carice Eufrozine, žene vizantijskog cara Aleksija III Anđela i tašte prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog Nemanjića. 

Pošto se zvala isto kao i njena majka, dobila je nadimak Minjon jer je bila…pa…potpuno nestvarno lepa. Kada sam u Zamku Bran videla njenu sliku, ostala sam bez daha.  Sva deca Kraljice Marie su bila neverovatno lepa. Uverite se i sami – ovo je najmlađa princeza Ileana.

Princeza Ileana

Za vreme Prvog svetskog rata sve odraslije devojke su sa majkom, kraljicom Rumunije, u bolnici, negovale ranjenike. Kada je prošao rat, Maria je stigla za udaju.

Soba u zamku Bran

Kao i ja, verovatno je bez daha ostao i Kralj Aleksandar kada je u februaru 1922. godine stigao u raskošni letnji dvorac Peleš u Sinaji i video buduću nevestu. Svedočanstava kažu da su Aleksandar i Marija izašli u šetnju, iz koje se princeza vratila sa vereničkim prstenom. Svadba je bila zakazana već za jun iste godine. Dan pre venčanja, kada je prvi put došla u svoju novu domovinu, pozdravila je okupljene građane ispred Saborne crkve rečima: „Ja vam od srca blagodarim.“ Tom rečenicom je osvojila Srbe, a oni su je smatrali najuzornijom i najplemenitijom kraljicom.

Svadbena fotografija

Svadbena fotografija

Minjon kao devojčica

Minjon kao devojčica

„Na venčanju u Sabornoj crkvi mlada je imala belu haljinu dugačkog šlepa. Na glavi je imala mladenački venac od mirte, usađen na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pružao preko šlepa. Oko vrata je imala širok đerdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla. Dugački šlep pridržavali su joj mlađi rođaci i rođake plave krvi. Iza mladenaca, kralj Ferdinand nosio je uniformu rumunskog đenerala sa svim dekoracijama i maršalskom palicom u desnoj ruci. Rumunska kraljica je bila u divnoj lila haljini od tila sa tokom iste boje, oko koje su se nizali grozdovi u istom tonu. Dodatno ju je krasio čuveni đerdan bisera. Na prstima je imala odgovarajuće dekoracije, s lentom Svetog Save. U povorci su sledili kum, sin engleskog kralja i potonji kralj Albert, u uniformi engleskog kapetana avijacije, veseo i nasmejan, i stari svat knez Arsen, Aleksandrov stric. Deveri u svečanim oficirskim uniformama bili su knezovi Pavle i crnogorski Nikola.“

Kraljica Marija je toliko bila voljena od srpskog naroda da su je ispevali u pesmi:

„Morem plovi jedna mala barka, a u barci kralja Petra majka
Morem plovi, ne boji se mina, pošla majka da potraži sina.
Pošla majka sina da potraži, pa se javlja đeneralu Draži.
Čiča Dražo, gde je moje dete? Čuvaju ga srpske bajonete!“

 

 

 

22 jun

Priča iz Transilvanije – prvi deo

billeder-Draculas-slot-fotos-tourism-hh_p660

Vodim vas u Transilvaniju, prelepu, a nama blisku (u svakom smislu) oblast Rumunije koja će vas ostaviti bez daha, ne zbog Grofa Drakule već zbog svoje bogate kulturne istorije.

Inače, Rumuni kažu da imaju samo dva prijatelja -Srbiju i Crno more.

A sad da se vratimo na Dvorac Bran u kome je tobože živeo vampir koji je sisao krv ljudima. Priču o Drakuli napisao je Irac, Bram Stoker 1897. godine, a karakter glavnog junaka koji pije krv zasniva se na Vladu III, princu iz 15. veka koji je vladao Vlaškim regionom u Rumuniji.

Krovovi

Krovovi

Njegov otac, Vlad II, bio je jedan od prvobitnih članova Ordena zmajeva (Draculea), plemstva koje se zavetovalo da brani svoju zemlju i hrišćanske vrednosti od osvajača. Tokom života, Vlad se očajnički borio da očuva svoju titulu i imetak od invazije Turaka i protivnika koji su pokušali da ga sruše. Tada se proslavio kao heroj, hrabro odbranivši granice Transilvanije, ali istorija je prema njemu bila stroga, i često pominje samo njegovu vladavinu terora koju je sprovodio dok je branio narod. Ratnici zarobljeni u borbi,  kriminalci i politički protivnici bili bi najstrašnije mučeni do smrti tako što su ih nabijali na šiljke zabodene u zemlju. Hiljade ljudi je snašla ova spora i bolna smrt. Njegov način odmazde posthumno mu je doneo nadimak Vlad Nabijač, ili Vlad Cepeš na rumunskom. Istoričari kažu da Vlad Cepeš, Grof Drakula, nikad nije živeo u Branskom zamaku, zato i neću više pisati o njemu, već o onima koji su stvarno tamo živeli i ostavili neizbrisiv trag u istoriji.

Branski zamak tek početkom dvadesetog veka doživljava procvat. Nakon venčanja unuke kraljice Viktorije, princeze Marije od Edinburga i princa Ferdinanda od Rumunije 1893. godine, mladi par brzo postaje veoma značajan i uticajan u celoj Evropi. Svi su ih voleli zbog njihove ljubaznosti, milosrđa i lepote. Princeza je krunisanjem postala kraljica Marija od Rumunije, kada se njen suprug uzdigao na presto 1914. godine, neposredno posle početka Prvog svetskog rata. Veoma uticajna, kraljica Marija je izvršila pritisak na svog supruga da uđe u rat protiv Nemačke, tvrdeći da je to jedina prava moralna odluka. Kasnije je pogođena patnjama rumunskih vojnika tokom rata, osnovala bolnicu kako bi lično negovala ranjene, čak je i posećivala vojnike u rovovima. Kada je na kraju Prvog svetskog rata proglašen mir, građani Brašova su poklonili Bran svojoj voljenoj kraljici.

Na ovom balkonu se slikala i kraljica Marija

Na ovom balkonu se slikala i kraljica Marija

Kraljica Marija je volela Bran i smatrala ga je svojom kućom. Uz pomoć arhitekte, godinama ga je preoblikovala kako bi bio topao i prijatan, vešto ga ukrašavajući prema svom ukusu. Izuzetno talentovana i veoma strastvena u vezi sa arhitekturom i dekoracijama, kraljica Marija je radila sa Karel Limanom, glavnim arhitektom iz dvorca Peles, kako bi transformisala tvrđavu u pravi kraljevski zamak. Delimično izgrađen na steni, sa nepravilnom arhitekturom, srednjovjekovna tvrđava je sačuvana, međutim, ostalo je veoma malo prostora za preoblikovanje. Ipak, Bran odiše posebnim stilom.

Kraljica je u ogromnom vrtu izgradila čajnu kuhinju i razne tradicionalne kuće. Doneta je i mala drvena crkva dobijena kao poklon iz sela u Transilvaniji. Iako nikada nije volela svog muža, rodila je šestoro dece i sačuvala brak kao instituciju međusobnog razumevanja i poverenja. Želela je da bude slobodna i uvek je pomerala granice i ograničenja koje joj je postavio položaj i kraljevski status.

Stepenište

Stepenište

Kada je Marija umrla 1938. godine, njeno telo je sahranjeno pored supruga u manastiru u Curtea de Arges, u Rumuniji. Međutim, poštujući njenu želju, srce je uklonjeno i postavljeno u kapelu kod Crnog mora. Sa dolaskom Drugog svetskog rata došlo je do promene granica duž mora, a zemlja gde je počivalo kraljicino srce pripala je Bugarskoj. Marijina ćerka, Ileana je srce svoje majke vratila u zamak Bran. Izgleda da joj ni tad nije bilo suđeno da nađe mir, jer je kutija u kojoj je bilo srce, ubrzo zatim bila oskrnavljena pod komunističkim režimom Rumunije.

Nakon tog nemilog događaja, srce je decenijama čuvano u muzeju u Bukureštu, da bi tek skoro, konačno stiglo kući u Pelišor.

Šumska kuća u podnožju zamka

Šumska kuća u podnožju zamka

Bran Castle