19 jul

Podešavanje i vođenje

преузимање
„Znam šta je liderstvo,“ reče mi Šegrt, „ali šta je tačno podešavanje?“
„Podešavanje, u ovom kontekstu, znači koračati u stopu sa drugom osobom ili grupom. Ali nemoj da te jednostavnost definicije odvede u pogrešnom pravcu. Obrati pažnju na moć metafore – biti u korak sa drugom osobom u kontekstu komunikacije sa njom. Šta bi to značilo?“
Šegrt je razmišljao par sekundi. „Pretpostavljam da to znači prilagođavanje svoje komunikacije kako bi se uklopila sa nečijim modelom.“
„Šta to tačno znači?“
„Na primer, ako bi moj prijatelj bio uzbuđen zbog nečega što mu se desilo, ja ću podeliti taj osećaj sa njim, da bi mu stavio do znanja da mi je stalo to toga kako se on oseća. Čineći ovo, dajući mu podršku, mogu da ga neosetno prevedem u mnogo pozitivnija stanja.
Možda, kad on shvati da mi je stalo i da poštujem njegova osećanja, i da prihvatam način na koji on reaguje na događaje u njegovom životu, možda će biti voljniji da posluša moj predlog da odemo u bioskop ili nešto drugo. I na ovaj način možda počinje da menja svoje stanje uznemirenosti u neko mnogo korisnije. Ono koje će mu pomoći da uradi nešto po pitanju uzroka uznemirenosti.“
„Odlično,“ rekao je Mađioničar. „Ali, koje su to stanja koje možeš da podešavaš u mnogo formalnijem kontekstu, kao što je upravljanje ljudima, sastanci, javni govor, vođenje intervjua, predavanje?“
„Pretpostavljam da inicijalno treba da podesim energiju ili raspoloženje sa osobom ili grupom, ili nivoom znanja, razumevanja teme, interesovanja, veštinama koje imaju ili nemaju, njhovim vrednostima i verovanjima. Mnogo je načina odakle bih mogao da počnem komunikaciju koja će drugima dozvoliti da znaju da sam radoznao, zainteresovan, ili poštujem to odakle su došli.“
„Preciznije – podešavanje je umetnost građenja odnosa ili veza sa osobom ili grupom. Bez ovog umeća biće ti veoma teško da postaneš efikasan lider. Efikasani lideri shvataju da ako žele da ih drugi prate u zajedničkom ili podeljenom cilju, prvo što moraju da urade je izgrade poštovanje i poverenje koje će uspostaviti kanale komunikacije kojima će informacije proticati.“
„Ostatak odnosa je veoma jednostavan“, rekao je Mađioničar. „Kad počneš da vodiš, ostali će pratiti.“

Ove priče iz knjige The Magic of Metaphor (Nick Owen) sam izabrala da bi izgradila odnos sa vama, ali i da bi ih vi koristili kako bi upostavili veze sa drugim ljudima u svim varijatetima i kontekstima. Ako se taj odnos izgradi, biće vam omogućeno da vodite druge kroz iskustvo razumevanja stvarnosti iz novih perspektiva, da vidite svet drugim očima, i da ohrabrite druge da urade isto.

Da li ste se udobno smestili? Sledi priča…

22 mar

Tumačenje snova

преузимање (1)U ovo vreme ubrzanog života, sve manje se bavimo svojim snovima i sve češće ih zapostavljamo, iako su oni važan deo našeg postojanja. Oni su prozori naše duše, koji se otvaraju onda kada treba da nam osvetle sobu u kojoj spavamo. Osnovni princip kojeg treba da se držimo je da nema univerzalnih sanovnika za tumačenje simbola. Svako treba da ima svoj, jedinstveni, veoma lični sanovnik koji se dopunjava godinama. Samo on vas neće nikada izneveriti i samo vaši simboli će vam uvek pokazati pravi smer u kome treba da tumačite snove. Način na koji tumačim nove simbole u snu, je sveukupni osećaj koji mi je san doneo. I to mi je dovoljno. Ako želite potpuni uvid u simboliku snova probajte ove metode iz knjige Personalna Sinteza, dr Nach Popovića:
„Da bismo razumeli svoje snove moramo prvo da ih se setimo. Način da se to uradi je da držite oči zatvorene nekoliko momenata i dozvolite snovima da se vrate. Onda zapišite sve čega ste se setili. Snovi ne slede logiku nego asocijacije, zato mogu biti zbunjujući i teški za interpretaciju. Međutim, postoje neke tehnike koje vam mogu pomoći da to uradite.
• Izdvojite nekoliko elemenata iz vašeg sna (npr. predmet, lica, događaji). Šta vam prvo dolazi na pamet kada razmišljate o svakom od njih? Na primer, ako je vaš pas, šta vam prvo padne na pamet kada mislite o njemu? Pokušajte da napravite priču od tih stvari koje su vam na pameti. Ta priča bi trebalo da otkrije značaj vašeg sna.
• Geštalt psiholozi predlažu angažovanje u dijalogu skim god ili šta god se pojavljuje u vašim snovima. Na primer, pitate osobu iz vašeg sna ‘Zašto si došao?’ Zatim zamislite da ste vi ta osoba i pokušajte da odgovorite. Ili možete pitati monstruma iz sna ‘Zašto me juris, šta hoćeš? Možemo li biti prijatelji?’
• Druga opcija je da se direktno fokusirate na osećanja i senzacije pre nego na slike i razmislite kako se ona odnose prema vašim dnevnim iskustvima. Npr. ako ste se plašili u snu, zapitajte se da li postoji nešto u vašem životu što vam donosi isti osećaj?“

Počnite još večeras. I lepo sanjajte!

22 feb

Emocionalna inteligencija

Reč „emocija“ potiče od latinske reči „motere“ što znači „pomaknuti“, a emocije pomiču ljude na različite načine, na poslu kao i u svim drugim aspektima života.

Daniel Goleman je u svojoj knjizi „Emocionalna inteligencija”, istu definisao kao: “Skup emocionalnih veština koje nam omogućuju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju samoga sebe”. Emocionalna inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost da razumemo sopstvena i tuđa osećanja, sposobnost njihovog razlikovanja, kao i korišćenja ovakvih informacija pri razmišljanju i planiranju sopstvenih aktivnosti. Emocionalna inteligencija je sposobnost da osetimo, razumemo i uspešno primenimo moć emocija kao izvora energije, informacija, kreativnosti, poverenja i bliskosti sa ljudima koji nas okružuju kako na poslu, tako i u privatnom životu.

Dok je inteligencija sposobnost da ovladamo informacijama i primenjujemo ih na zadatke u životu, emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost da razumemo emocije i primenimo ih na razumevanje životnoh situacija. Preciznije, emocionalna inteligencija može da se definiše kao sposobnost da sagledamo i izrazimo emocije, da koristimo emocije da bi olakšali razmišljanje, da razumemo emocije i nosimo se sa njima i da efektivno upravljamo sopstvenim emocijama i u odnosima sa drugima. Emocionalna inteligencija nam omogućava da budemo zadovoljniji sobom i da budemo zadovoljniji svetom oko sebe. U razvijenoj emocionalnoj inteligenciji sve se češće sagledava ključ ka boljem zdravlju, jačem doživljaju sreće i bliskosti, postavljanju jasnije vizije ličnih ciljeva, dosezanju većeg uspeha u poslu i životu uopšte, ostvarivanju viših ciljeva, osećanja ličnog zadovoljstva, postizanju liderstva u međuljudskim odnosima, unapređenju naše samosvesti, učenja, veće jasnoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Emocionalni refleksi su uglavnom nesvesni, ali veoma snažni. Samosvest (introspekcija – gledanje ka unutra) pokreće sve ostale sposobnosti emocionalne inteligencije. Samosvest ili introspekcija nam omogućava da osvestimo gde smo trenutno, a gde želimo da budemo – šta su nam ciljevi, tako da sami, sopstvenim potencijalima i voljom možemo uticati na to kako bismo taj cilj i dostigli. Bez samosvesti, naše emocije nas mogu zavesti i okrenuti nas protiv nas samih, udaljiti od ciljeva, navesti nas da radimo ono što ne bismo želeli ili nas usmeriti na pogrešan put da postanemo onakvi kakvi zapravo ne želimo biti.

Samosvest je realna, tačna i dobro razvijena svest o sebi, jer ako ne poznajemo sebe i ako ne znamo precizno i jasno šta osećamo, kako ćemo onda znati koje su potrebe drugih ljudi i kako ćemo razumeti druge i shvatiti šta oni zapravo osećaju? Ova osobenost svesti podseća na ono što Frojd opisuje kao „sveprisutnu pažnju“.

Empatija nastaje kao oblik samosvesti; što bolje poznajemo sopstvene emocije, veštije ćemo iščitavati tuđa osećanja. Ta veština, da spoznamo kako se drugi oseća, ispoljava se kroz čitav poredak životnih umeća, od trgovine do menadžmenta, ljubavi i roditeljstva, do sažaljenja i političkih aktivnosti. Ljudi emocije retko izražavaju rečima. Osećanja se mnogo češće iskazuju drugim znakovima. Sposobnost da se „pročitaju“ neizgovoreni znakovi je ključ za predosećanje tuđih osećanja: ton u glasu, pokret, izraz lica… Kao što su reči „vid“ racionalnog uma, tako su nevebalni znakovi poruke emocionalnog mozga. Ako reči određene osobe nisu u saglasnosti sa tonom njenog glasa, pokretima ili drugim neverbalnim znakovima, emocionalna istina će se kriti u onome kako je ona nešto rekla, a ne u tome šta je rekla.

Aristotel