22 okt

Pravi lider

Svako od nas još kao dete je imao nekoga na koga je želeo da se ugleda, da bude baš kao on kada poraste. Imali smo uzore kojima smo se divili – sportiste, pevače, glumce… Kako je vreme prolazilo, tako smo menjali interesovanja, pa su se menjali i uzori, ali neki ljudi, neke vrednosti, ostaju nepromenjive veličine. Traju generacijama.
Prezime Novaković je u Baru i okolini svima poznato. Deda je bio vozač autobusa, ali omiljen čovek čije se anegdote prepričavaju i dan danas. Otac isto, a sin… E, sin je posebna priča. Da počnemo od nadimka, jer on o čoveku najviše govori. Sin ima nadimak Cakan, a nije filmska zvezda. Zovu ga i Brat iako im on to nije. I za jedno o drugo postoji objašnjenje, ali doćićemo i do toga.

 

22405364_1953211124934498_555489196504023051_nPredstavljam vam Radomira Cakana Novakovića. Ovo je priča o jednom netipičnom lideru, o lideru koji izaziva osmeh na licima ljudi gde god se pojavi, jer svojim delima pokazuje šta je to biti pravi lider koji radi za dobrobit svih.

Za njega kažu da je najbolji i najpopularniji lider u regionu. Tako kažu jer ga ne poznaju i ne znaju da je on sve to i mnogo više i van regionalnih granica. Pokušajte da se setite nekog vlasnika kompanije koji je najbolje radnike nagrađivao luksuznim putovanjima na Bahame i Sejšele ili ih slao na krstarenja Mediteranom. Dobro, možda ima. Ali ima li nekoga ko je pored toga redovno stipendirao studente slabog materijalnog stanja? Ili im kupovao nove automobile? Ili pokušao i najčešće uspeo da pomogne svima koji su mu se obratili i zatražili pomoć? E, sve to zajedno u jednom čoveku, toga nema, ili bar meni nije poznato.
Ne znam da li ste do sada imali priliku da upoznate pravog lidera. Ja sam upoznala mnogo njih koji su sjajni u teoriji i/ili imaju po neku od liderskih osobina. Bilo ih je koji imaju viziju, preuzimaju rizike i odgovornost, ali pravi lider je neko ko nam pomaže da prevaziđemo sopstveni sebičluk, slabost i strah i podstiče nas da radimo bolje nego što bismo sami radili. Pravi lider nas inspiriše da činimo dela za koja iskreno verujemo da su dobra i koja želimo da činimo, ali nismo u stanju da se sami pokrenemo.22751424_1908874482461056_376494442_o (1)

Prihvatanje odgovornosti nedvojiv je deo liderske uloge. Kao vođa, on je snosio odgovornost za sve što je njegova firma uradila – a onda se ta odgovornost proširila i na društvenu zajednicu. Jer, pravi lider je nesebičan. On će učiniti sve što je u njegovoj moći da i drugima bude dobro, da dosegnu svoj maksimum.

liderstvo i učenjeUčenje je takođe sastavni deo uloge vođe, i kad smo se upoznali, prvo što mi je Cakan rekao bilo je – ja od vas mogu da naučim puno, ali i vi od mene. I to je tačno. Naučila sam kako se postaje najpopularnija politička ličnost u multikulturalnoj sredini opterećenom mnogim teretima iz prošlosti, kako treba da rukuješ upravljačem ako voziš ljutu mašinu i nalaziš se na jako prometnom auto putu i još mnogo toga.
Pre svega, naučila sam da pravi lideri vole promene, uvek imaju vremena da saslušaju ljude i da nikad ne daju lažna obećanja. To je kredibilitet koji se prepoznaje. I koji traje.

10 maj

Alo taksi

Znam da neću zakasniti na sastanak i ako krenem peške. Ipak, za svaki slučaj (iako ne znamo koji to slučaj može da bude), zaustavljam prvi taksi.

taxiJoš dok je prilazio, vidim da je neka ozbiljna kršina, ali to meni nije bitno. Bitno je da stignem na vreme, jedno sat vremena pre početka sastanka.

Taksista započinje neobavezni razgovor o stanju u zemlji, o putevima, o tome kako niko ne odgovara za nečinjenje, a po neko za činjenje. Zato, kaže, što nema države. Zato što niko neće da uradi ništa, svi nešto čekaju. A čovek mora da se bori i da pokuša da od svega što mu je dato izvuče najviše. Nema ništa od kukanja. Mora da se radi. A i oni koji rade, treba da shvate da ne mogu da se ponašaju kao da se taj posao njih ne tiče. Niko ništa ne zna, kao, nije njihova odgovornost.

Ja se sa svim slažem.  I klimam glavom, jer sve je čovek u pravu. Jedino mi je još ostala nedoumica da li se u taksiju više osećala prašina, luk ili znoj i pored otvorenog prozora.

 

28 sep

Čija je odgovornost?

Biznis koučing je na ovim prostorima obično poslednja šansa za menadžere koji iz nekih razloga više ne ispunjavaju očekivano. Nezadovoljni direktor angažuje kouča, postavi ciljeve za individualni rad sa „potencijalno odlazećim“ i to je to. Ako ga popraviš, super, ako ne, on leti iz kompanije.

„Da li vas to uznemirava?“ Mene kao kouča, da – jer imam pojačanu dvostruku odgovornost.

Radila sam sa jednim menadžerom koji je imao problem sa donošenjem odluka. To su i psihološki testovi potvrdili. Međutim, kada je trebalo ocenjivati zaposlene, on je rad svog tima vrednovao najstrožijim ocenama. I kako to često biva, ono što nam nedostaje, to ističemo.

„Da li vas to uznemirava?“ Mene kao nesavršeno biće, da – jer sad već imam trostruku odgovornost.

Kada sam ga pitala zašto je tako zahtevan prema njima, rekao je da i njegov direktor očekuje previše od njega. I da ga drugo ništa ne zanima osim ispunjenja njegovog projekta. To će ostvariti po bilo koju cenu, pa čak i ako je ta cena da lete iz kompanije.

„Da li vas to uznemirava?“ Mene kao misleće biće, da – jer nešto tu debelo nije u redu.

737901630560955110ed80176296553_v4_big