14 nov

Dokle smo došli sa komunikacijom

Sećate se onog fenomenalnog prikaza razvoja čoveka od pećinskog do savremenog? Slika se sastoji od nekoliko jednostavno nacrtanih čovečuljaka, počev od majmunolikog, čije je telo skroz savijeno, preko uspravnog, da bi na kraju, zbog načina života uz kompjutere, ponovo ušli u tu povijenu fazu.

 

Nešto slično se dešava i sa komunikacijom.

 

Davno, dok verbalna komunikacija još uvek nije bila dovoljno artikulisana, praljudi su imali istančan osećaj za neverbalnu, jer je to značilo biti ili ne biti. Morali su do perfekcije da razviju čitanje neverbalnih signala, jer ukoliko se neko pojavi na ulazu u pećinu ne pokazujući prazne dlanove, ode mu glava dok on nemuštim jezikom objasni korisniku iste da nije mislio ništa loše. Isto tako, nije smelo biti oklevanja ukoliko neko priđe pećini šunjajući se.

a-caveman-is-juggling-sticks-of-fire-while-two-joe-dator

Onda se jezik razvijao, a ljudi više nisu živeli u pećinama.

Kako stigosmo u 21. vek, i kako ljudi postaše obrazovaniji, verbalna komunikacija ponovo pada u senku neverbalne. Takve primere nalazimo na svakom koraku.

Eksperimenta radi – padne čovek obučen kao prosjak na sred ulice, niko ne želi da mu priđe i ukaže pomoć. Padne isti taj čovek obučen kao japi, svi slučajni prolaznici pritrčavaju i zaustavljaju vozila ne bi li ga što pre odvezli u bolnicu.

Na razgovoru za posao – pažnja ispitivača je usmerena prvenstveno na neverbalnu komunikaciju, jer su u CV-u i motivacionom pismu pročitali uglavnom sve što ih interesuje i na osnovu toga su kandidata i pozvali na intervju. Posao ne dobija onaj ko ima naveća znanja iz te oblasti, nego onaj ko je uspeo da ubedi predstavnike kompanije da je on najbolji izbor za njih. Ta kvalifikacija podrazumeva svašta nešto osim znanja, a sve to drugo što čini pretežni deo odluke, odnosi se na stav poslodavca. I tu ulazimo u polje neverbalne komunikacije. Možete da pričate i da pričate. Ako vam dozvole. :) To što ste izgovorili će pogoditi srca primaoca poruke koju ste želeli da prenesete samo ako je i onih 93% u skladu sa onim što ste rekli. Taj sklad se postiže bojom i visinom glasa, brzinom izgovorenih reči, držanjem tela, facijalnim ekspresijama i svim ostalim što čini neverbalnu komunikaciju.  „Govor tela“ mora biti u skladu sa ovih 7%, inače, ništa od posla.  Što je pozicija viša, toliko  se više obraća pažnja na to. Svojevremeno, kada sam aplicirala za neki posao, nakon obaveštenja da će nastaviti da traže adekvatnog kandidata, tj. da nisam zadovoljila, kao obrazloženje uz odluku su mi rekli da su svu pažnju fokusirali na „tonus kojim je moje biće zračilo“ i energiju koju je emitovalo dok sam pričala o nekim pozicijama na kojima sam radila. E pa, istine radi, tačno je da sam sa mnogo više energije pričala o nekim pozicijama koje se nisu gađale sa pozicijom koja je njima bila interesantna.

Primera ima bezbroj, a ja bih vam ponudila još jedan vezan za političare, kao lidere. Aristotel je davno otkrio da je čovek po prirodi politička životinja, a onda je prošlo mnogo vekova dok Mahatma Gandi nije glasno izgovorio da je politika umetnost varanja. I sad, ako priznamo sebi da smo ipak svi mi životinje/ice, i da je na čelu uvek onaj ko vrhunski vara, dolazimo do zaključka da većina životinjica u Americi na primer, nije prepoznala predatora ispred vrata.

A dvadeset prvi je vek!

I još samo jedno pitanje, koje je u stvari zapažanje, pre nego što okončam ovaj tekst o signalima koji govore više od reči:

Da li ste u skorašnje vreme videli političara, nekog političara, bilo kog političara, u bilo kojoj državi da pokazuje ispružene dlanove?

15 okt

Neverbalna komunikacija i advokati

Ništa vam novo neću otkriti ako vam kažem da je neverbalna komunikacija često ključ uspeha u biznisu bilo koje vrste. Uostalom, ako nas je neverbalna komunikacija održala, a jeste, šta je onda neki biznis u poređenju sa fizičkom egzistencijom?

glass-ball-dl

Da bi dokazala svoju tvrdnju, ’ajde da se vratimo x hiljada godina u prošlost. Naši preci su morali da znaju dobro da čitaju neverbalnu komunikaciju da bi opstali, jer verbalne nije bilo. Nije isto kada vašoj pećini prilazi pračovek sa ispruženim rukama kao kad da prilazi sa rukama iza leđa, a u jednoj nosi toljagu.
Sad bi mogli da se vratimo x hiljada godina u sadašnje vreme. Radnja se dešava u sudnici. Glavnih glumaca je nekoliko: sudija predsednik veća, sudija izvestilac, dve stranke sa po dva advokata. Sporednih ima sasvim dovoljno za dinamičnu atmosferu.

Advokat jedne stranke u sporu, koga ćemo zvati naš advokat, pošto je specijalista neverbalne komunikacije, polako počinje da shvata da sve vodi na vodenicu suprotne strane. Sluša sudiju izvestioca, pogleda predsedavajućeg… ništa ne liči na dobro. Predsednik veća pokušava da sakrije pogled pun prezira, nezainteresovanosti za njegove argumente, ljutnje, prezira, odbijanja i omalovažavanja. Sve te nijanse u emocijama je naš advokat uspeo da oseti. Shvata da nema šta da izgubi i jedino što može je da zaigra na kartu napada.

Ulazi u oštru polemiku. Sudija izvestilac pokušava da ga diskvalifikuje. Naš advokat se obraća predsedavajućem. Predsedavajući prihvata izazov. Sudija izvestilac pokušava da obuzda predsedavajućeg. Predsedavajući počinje da priča i ono što ne bi trebao. Sudija izvestilac moli predsedavajućeg da se uzdrži. Advokat suprotne strane se zabio u mišju rupu. Predsedavajući se ne uzdržava, već prihvata komunikaciju. A onda je saslušao i argumente.
Naš advokat je pobedio u sporu.

Videli ste, sve je veoma jednostavno. Proceniš stav, proceniš snagu, proceniš šta možeš da izgubiš i doneseš odluku. Isto kao i pećinski čovek.

21 jul

Profesionalizam

 

Danas sam se provela ko bosa po trnju. Nisam bila bosa, a bolje da jesam, jer je bilo 40 stepeni Celzijusa, i nije trnje, al je bio užareni beton, pa vidite kako mi je bilo.

Prvo me je GPS vukao po celom Novom Beogradu.

„Idite 800 metara pravo, a onda okrenite polukružno. Skrenite levo, pa onda desno, pa nastavite polukružno. Krenite prema severoistoku, a onda nastavite desno. Sada skrenite levo. Skrenite levo! Skrenite desno! Okrenite se polukružno!“

Parkirah jedno pola kilometra od Arene, jer mi je rečeno da je to tu negde, pa da polako brojim do tog broja zgrade gde će se održati sastanak.

E, sad, ko zna predeo oko  Arene, on zna da je tamo samo ljuta asfaltčina, tako da ovih 40 stepeni narasta sa svakim korakom. Kad dođoh na neku raskrsnicu, i kad svatih da ću izgleda morati da pređem još jedan kilometar, sudeći po do tada viđenim brojevima, okrenuh broj osobe sa kojom sam imala zakazan sastanak.

„Dobar dan, Snežana ovde, ja sam kod Arene, pa mi kažite…“

„Dobar dan, jao, vi ste došli?! Molim vas izvinite, ali vi mi niste potvrdili dolazak i ja sada nisam tu…stvarno mi je žao.“

„Kako nisam potvrdila, pa juče smo se dopisivali porukama oko preciziranja vremena i mesta?“

„Molim vas izvinite. Molim vas izvinite, ja sam se zbunila, nisam celu noć spavala.“

Okrenuh polukružno na štiklama, one izdržaše prvi udar, i sve ispade dobro, računam ja, jer, ko bi uopšte i našao taj idiotski broj.

Ispričah prijateljici priču sa srećnim krajem, na šta ona slegnu ramenima. Taj simbol neverbalne komunikacije se tumači kao „Šta da radiš? Stvarno bezveze. Naša posla. Ima nas raznih.“

Ne prođe neko vreme, kad, ta ista neispavana devojka ponovo zove. Opet monolog:

“Izvinite, milion puta izvinite, znam kako bi se ja osećala…to što sam ja uradila nije profesionalno…“

I, znate šta? Bila je iskrena. Bilo joj je stvarno žao. I ovo što je uradila bilo je stvarno profesionalno.

Kada sam prepričala razgovor onoj istoj koleginici, rekla je, hvala bogu da jednom i to doživimo.images

 

 

11 nov

Šta je to izazov

Početak priče datira pre mnogo godina, kada sam  kao HR Menadžer radila u multinacionalnoj kompaniji i kada sam na nekom sastanku predočila direktoru da imam problem u rešavanju (čini mi se) brojnog stanja zaposlenih.

On me je ispravio i rekao:“Imaš izazov.“

Konverzacija je bila na engleskom, te sam pomislila da me nije razumeo i hrabro ponovila:“Ne, ne, imam problem.“

On me je blago pogledao i rekao:“Mi to ovde zovemo izazov.“

Ha, ha, pomislila sam, možeš ti to da zoveš kako hoćeš, MI imamo problem, a stvari treba nazvati pravim imenom.

Dugo sam pričala ovu anegdotu kao prigodnu šalu, dok nije došao taj dan…

untitled

Devet godina posle

Temperatura skoro letnja, sunce sija, vetar ćarlija usred novembra kad mu vreme nije, što mene, pritajenog meteropatu, puni dodatnom energijom.

Misli slede svoj tok. Petak je, radost buja od same pomisli na naziv dana u nedelji. Idem u Novi Sad na trening, i gradu i radnji se neizmerno radujem.

Pripreme u toku, vreme polaska se bliži i ne mogu da mislim na zub koji me od sinoć opominje da bi trebalo da ga pregleda neko ko nije ushićen vremenom, polaskom na put i treningom. Ipak, poslednja odbrana moje opšte inteligencije zauzima šanac i ja okrećem telefon moje zubarke, kume, najbolje drugarice. Kažem joj koja je muka. Zatim sledi jurnjava do ordinacije, dve anestezije, ostale intervencije, antibiotici za svaki slučaj da ne oteknem, ondak naput.

Vilica blokirana, temperatura prelazi 37. Kako ona napreduje, tako magla raste, a onaj meteropata odgore gubi energiju.

Da fora bude veća, trening je bio o neverbalnoj komunikaciji – govoru tela! Ha, ha, zovite vi to kako hoćete, al u sali je bilo 40 ljudi. I znate šta se desilo na kraju? Temperatura se vratila u normalu, a radost i pozitivna energija rasterala dunavsku maglu.

To je bio dan kada sam shvatila šta znači izazov.

20151106_200959

07 okt

Neverbalna komunikacija u AmCham-u

Otkriti tajne neverbalnog komuniciranja, znači biti uvek jedan korak ispred drugih!

Činjenica je da svi koristimo govor tela i da se taj govor uglavnom odvija na nesvesnom nivou. Ukoliko postanemo svesniji sopstvenog govora tela i govora tela drugih osoba povećavamo svoje prilike da se bolje razumemo, a samim tim budemo uspešniji na poslu.

U poslovnom svetu posebno je važno ovladati pravilima neverbalne komunikacije. Neverbalna komunikacija je odgovorna kako za uspeh u pregovaranju, tako i prezentovanje osobe ili ideje. Jednom rečju, ovladati pravilima neverbalne komunikacije, znači imati prednost u svakoj situaciji.

Američka privredna komora u Srbiji je prepoznala značaj učenja ove veštine i organizovala trening za njihove članove.

Radujem se našem druženju u ponedeljak, 19. 10.2015. u Smiljanićevoj 24. nvc