08 okt

It’s not about you, it’ about your message

Stručnjaci za javni govor kažu:“It’s not about you, it’ about your message“.

Da, ali!
Nedavno sam imala coaching sa klijentom koji oseća nelagodnost na sastancima, kada treba da se obrati nekom manjem skupu, ili da održi prezentaciju, ili… dalje se ne usuđuje ni da zamišlja… nedaj bože neke konferencije ili seminara kada bi bilo neophodno da održi javni govor pred nepoznatom publikom.

Kaže, iako ne oseća tremu pred obraćanje, tokom govora počinje da crveni, postaje svestan svog crvenila, oseća nervozu zbog toga, misli da to svi TO vide i da samo o tome razmišljaju, a ne o onome što on želi da kaže, osećaj očaja ga preplavljuje, a sve to rezultira izbegavanjem držanja javnih govora.

To bi možda i bila korektna taktika za preživljavanje, da naš klijent nije menadžer koji ne može da izbegne držanje govora. Da i ne pominjemo da je to neophodna veština za napredovanje, posebno u multinacionalnim kompanijama.

I vođena tom asocijacijom, setih se govora koji sam imala priliku da slušam pre mnogo godina. Kompaniju u kojoj sam radila kupio je stani vlasnik. Sa njim dođoše novi direktori. Među njima i naša, koja nam odmah po dolasku održa govor. Evo kako je to izgledalo.

U najveću kancelariju energično je uletela žena pred penziju, sa svim fizičkim karakteristikama žene koja je odavno u penziji i koju boli uvo za ceo svet, jer kopa kukuruz negde na selu gde je niko nikada neće sresti.

Na sebi je imala najlonsku bluzu i nije imala brushalter. A pošto je bila jako energična, sve se na njoj treslo. Ne sećam se suknje, ali se sećam da se i tu treslo. Pričala je nešto ali sam sve zaboravila, u stvari nisam ni čula od šoka.

I sad, šta je poruka? Da li samo ono što smo rekli ili sve ukupno?women-1507377724011-3332

Ipak je all about us.

Dobro, ova sobarica na slici je malo preterala sa pripremom. :)

28 sep

Čija je odgovornost?

Biznis koučing je na ovim prostorima obično poslednja šansa za menadžere koji iz nekih razloga više ne ispunjavaju očekivano. Nezadovoljni direktor angažuje kouča, postavi ciljeve za individualni rad sa „potencijalno odlazećim“ i to je to. Ako ga popraviš, super, ako ne, on leti iz kompanije.

„Da li vas to uznemirava?“ Mene kao kouča, da – jer imam pojačanu dvostruku odgovornost.

Radila sam sa jednim menadžerom koji je imao problem sa donošenjem odluka. To su i psihološki testovi potvrdili. Međutim, kada je trebalo ocenjivati zaposlene, on je rad svog tima vrednovao najstrožijim ocenama. I kako to često biva, ono što nam nedostaje, to ističemo.

„Da li vas to uznemirava?“ Mene kao nesavršeno biće, da – jer sad već imam trostruku odgovornost.

Kada sam ga pitala zašto je tako zahtevan prema njima, rekao je da i njegov direktor očekuje previše od njega. I da ga drugo ništa ne zanima osim ispunjenja njegovog projekta. To će ostvariti po bilo koju cenu, pa čak i ako je ta cena da lete iz kompanije.

„Da li vas to uznemirava?“ Mene kao misleće biće, da – jer nešto tu debelo nije u redu.

737901630560955110ed80176296553_v4_big