14 nov

Dokle smo došli sa komunikacijom

Sećate se onog fenomenalnog prikaza razvoja čoveka od pećinskog do savremenog? Slika se sastoji od nekoliko jednostavno nacrtanih čovečuljaka, počev od majmunolikog, čije je telo skroz savijeno, preko uspravnog, da bi na kraju, zbog načina života uz kompjutere, ponovo ušli u tu povijenu fazu.

 

Nešto slično se dešava i sa komunikacijom.

 

Davno, dok verbalna komunikacija još uvek nije bila dovoljno artikulisana, praljudi su imali istančan osećaj za neverbalnu, jer je to značilo biti ili ne biti. Morali su do perfekcije da razviju čitanje neverbalnih signala, jer ukoliko se neko pojavi na ulazu u pećinu ne pokazujući prazne dlanove, ode mu glava dok on nemuštim jezikom objasni korisniku iste da nije mislio ništa loše. Isto tako, nije smelo biti oklevanja ukoliko neko priđe pećini šunjajući se.

a-caveman-is-juggling-sticks-of-fire-while-two-joe-dator

Onda se jezik razvijao, a ljudi više nisu živeli u pećinama.

Kako stigosmo u 21. vek, i kako ljudi postaše obrazovaniji, verbalna komunikacija ponovo pada u senku neverbalne. Takve primere nalazimo na svakom koraku.

Eksperimenta radi – padne čovek obučen kao prosjak na sred ulice, niko ne želi da mu priđe i ukaže pomoć. Padne isti taj čovek obučen kao japi, svi slučajni prolaznici pritrčavaju i zaustavljaju vozila ne bi li ga što pre odvezli u bolnicu.

Na razgovoru za posao – pažnja ispitivača je usmerena prvenstveno na neverbalnu komunikaciju, jer su u CV-u i motivacionom pismu pročitali uglavnom sve što ih interesuje i na osnovu toga su kandidata i pozvali na intervju. Posao ne dobija onaj ko ima naveća znanja iz te oblasti, nego onaj ko je uspeo da ubedi predstavnike kompanije da je on najbolji izbor za njih. Ta kvalifikacija podrazumeva svašta nešto osim znanja, a sve to drugo što čini pretežni deo odluke, odnosi se na stav poslodavca. I tu ulazimo u polje neverbalne komunikacije. Možete da pričate i da pričate. Ako vam dozvole. :) To što ste izgovorili će pogoditi srca primaoca poruke koju ste želeli da prenesete samo ako je i onih 93% u skladu sa onim što ste rekli. Taj sklad se postiže bojom i visinom glasa, brzinom izgovorenih reči, držanjem tela, facijalnim ekspresijama i svim ostalim što čini neverbalnu komunikaciju.  „Govor tela“ mora biti u skladu sa ovih 7%, inače, ništa od posla.  Što je pozicija viša, toliko  se više obraća pažnja na to. Svojevremeno, kada sam aplicirala za neki posao, nakon obaveštenja da će nastaviti da traže adekvatnog kandidata, tj. da nisam zadovoljila, kao obrazloženje uz odluku su mi rekli da su svu pažnju fokusirali na „tonus kojim je moje biće zračilo“ i energiju koju je emitovalo dok sam pričala o nekim pozicijama na kojima sam radila. E pa, istine radi, tačno je da sam sa mnogo više energije pričala o nekim pozicijama koje se nisu gađale sa pozicijom koja je njima bila interesantna.

Primera ima bezbroj, a ja bih vam ponudila još jedan vezan za političare, kao lidere. Aristotel je davno otkrio da je čovek po prirodi politička životinja, a onda je prošlo mnogo vekova dok Mahatma Gandi nije glasno izgovorio da je politika umetnost varanja. I sad, ako priznamo sebi da smo ipak svi mi životinje/ice, i da je na čelu uvek onaj ko vrhunski vara, dolazimo do zaključka da većina životinjica u Americi na primer, nije prepoznala predatora ispred vrata.

A dvadeset prvi je vek!

I još samo jedno pitanje, koje je u stvari zapažanje, pre nego što okončam ovaj tekst o signalima koji govore više od reči:

Da li ste u skorašnje vreme videli političara, nekog političara, bilo kog političara, u bilo kojoj državi da pokazuje ispružene dlanove?

09 okt

Nije lako kad si mlad

 

Beautiful high school students with microscopes in laboratory during biology class.

Ko juče da je bilo kada sam počela da radim. Sećam se da sam, prvi, drugi dan na poslu pomislila – Bože, pa oni mene plaćaju za ovo? Ja njima treba da plaćam što su me izveli iz kuće i omogućili da mi da ovde na miru popijem kafu i da mi se ceo dan ne svede na: presvuci, nahrani, uspavaj, probudi, umiri, zabavi… dvoje dece uzrasta dve i tri godine.

Prolazili su dani, a ja shvatih da me ne plaćaju samo iz altruističkih razloga. A onda je prošlo još neko vreme, i sećam se da sam u situacijama kada je bilo stani-pani mnogo puta požalila što nisam malo ili malo više starija, pa da lupim rukom o sto i da se moja, ako ni zbog čega drugog, onda zbog godina iskustva, poštuje. Sad mi je smešno kad se setim, a često mi padne na pamet.

Sporadično je bilo, ali je bilo, isto tako mladih, koji su vrlo lepo znali da se izbore za svoje parče profesionalnog neba. Sećam se da je nakon konsultacija kod jedne mlade zubarke, pacijentkinja rekla da će se ipak odlučiti za njenog starijeg kolegu:„Cena je ista, ali njegovo iskustvo mu daje prednost“.

Na to „neiskusna“ doktorka stomatologije odgovori:“Jeste da je iskustvo na njegovoj strani, ali na mojoj je sve ostalo. Dobro oko, na primer!“

Samopouzdanje, uvek i svuda mnogo znači. Nama i svima oko nas, u svakoj prilici, a posebno ako je prilika neprilika, tj. može da boli.

I baš ta situacija me je inspirisala za ovu priču. Zamislite recimo da odete kod zubara, a on vam kaže da će da vam izvadi zub, ali da nema na šta da se osloni, da napravi polugu, pa će pokušati da ga izvadi ali se boji da će da vam polomi i ovaj pored njega?! Ili, sad ću malo da vam ostružem ovo ovde, pa ćemo da vidimo, ako uspe, super, ako ne, dobićete totalnu anesteziju jer moram da vam izvadim svih tih donjih pet. Neko vreme ćete imati privremenu vilicu.

Naravno da ćete da počnete da se vrpoljite na stolici ili da pobegnete glavom bez obzira sa iste. Zavisi koliko doktoru verujete.

A verujete mu onoliko koliko je uspeo da vas ubedi svojim stavom,  energijom i sveukupnim utiskom da treba da mu verujete.

Juče zapadoh u ruke dvema stažistkinjama. U stvari, nisam ni znala ko će se pozabaviti mnome, jer mi je nekoliko njih davalo uputstva o ponašanju za vreme intervencije, a onda su pretpostavljam, dve doktorke (rekla bih po glasovima) radile na „mom slučaju“. Nemam ništa protiv toga što su mlade, naprotiv. I nemam ništa protiv toga da uče, pa makar to bila i moja koža. U ovom slučaju koža ima i bukvalno značenje. Ali imam protiv toga što me nisu niti jednom pogledale u oči. Dalje, nije baš prijatno kad pacijent čuje jadikovanje doktorki  da makaze nisu oštre i da njima ništa ne mogu da iseku. Ne ide. Onda uzmu druge, pa su i one tupe. Onda pitaju „Jel boli? Ako boli dodaćemo još anestezije.“

Ja kažem da boli.

„A jel boli ili pecka? Mora da pecka.“

„Ma boli“.

„Znajte da ćemo brzo da završimo.“

Brzo traje čitavu večnost. Drznuh se da pitam:“A makaze su vam tupe?!“

Ignor.

„E, ajde molim te“, kaže koleginici, „priđi ti sa te strane, ja odavde ne mogu ništa da uradim.“

„Ne mogu ni ja.“

Uzima treće makaze, nož, a ja bi im rekla, devojke, uzmite sataru, samo završite više.

Ali ćutim, kud da im se obratim sa devojke? One su doktorke. Gospodarice mog bola. A da  prevalim preko usta „doktorka“ ne mogu, pa da me još više pecka nego što me pecka.

Očaj i beznađe prekida pitanje jedne od njih:“Izvini što te smaram, a kako izgleda i šta ja treba da radim kad je velika vizita?“

„Pa ništa, dođe profesor i ti mu ispričaš sve o tvom pacijentu. Dve, tri rečenice, ništa više. I tako svi.“

„Gotovo je“. Nakon te konstatacije, jedan od tih mladih ženskih glasova mi je izdeklamovao šta da radim narednih nekoliko dana.

Otišle su, a da me ni tada nisu pogledale u oči.

I sad nešto razmišljam, ima puno do stava, samopouzdanja, energije i komunikacije. Ali još više do kućnog vaspitanja. Zar ne?

11 nov

Šta je to izazov

Početak priče datira pre mnogo godina, kada sam  kao HR Menadžer radila u multinacionalnoj kompaniji i kada sam na nekom sastanku predočila direktoru da imam problem u rešavanju (čini mi se) brojnog stanja zaposlenih.

On me je ispravio i rekao:“Imaš izazov.“

Konverzacija je bila na engleskom, te sam pomislila da me nije razumeo i hrabro ponovila:“Ne, ne, imam problem.“

On me je blago pogledao i rekao:“Mi to ovde zovemo izazov.“

Ha, ha, pomislila sam, možeš ti to da zoveš kako hoćeš, MI imamo problem, a stvari treba nazvati pravim imenom.

Dugo sam pričala ovu anegdotu kao prigodnu šalu, dok nije došao taj dan…

untitled

Devet godina posle

Temperatura skoro letnja, sunce sija, vetar ćarlija usred novembra kad mu vreme nije, što mene, pritajenog meteropatu, puni dodatnom energijom.

Misli slede svoj tok. Petak je, radost buja od same pomisli na naziv dana u nedelji. Idem u Novi Sad na trening, i gradu i radnji se neizmerno radujem.

Pripreme u toku, vreme polaska se bliži i ne mogu da mislim na zub koji me od sinoć opominje da bi trebalo da ga pregleda neko ko nije ushićen vremenom, polaskom na put i treningom. Ipak, poslednja odbrana moje opšte inteligencije zauzima šanac i ja okrećem telefon moje zubarke, kume, najbolje drugarice. Kažem joj koja je muka. Zatim sledi jurnjava do ordinacije, dve anestezije, ostale intervencije, antibiotici za svaki slučaj da ne oteknem, ondak naput.

Vilica blokirana, temperatura prelazi 37. Kako ona napreduje, tako magla raste, a onaj meteropata odgore gubi energiju.

Da fora bude veća, trening je bio o neverbalnoj komunikaciji – govoru tela! Ha, ha, zovite vi to kako hoćete, al u sali je bilo 40 ljudi. I znate šta se desilo na kraju? Temperatura se vratila u normalu, a radost i pozitivna energija rasterala dunavsku maglu.

To je bio dan kada sam shvatila šta znači izazov.

20151106_200959

19 jul

Podešavanje i vođenje

преузимање
„Znam šta je liderstvo,“ reče mi Šegrt, „ali šta je tačno podešavanje?“
„Podešavanje, u ovom kontekstu, znači koračati u stopu sa drugom osobom ili grupom. Ali nemoj da te jednostavnost definicije odvede u pogrešnom pravcu. Obrati pažnju na moć metafore – biti u korak sa drugom osobom u kontekstu komunikacije sa njom. Šta bi to značilo?“
Šegrt je razmišljao par sekundi. „Pretpostavljam da to znači prilagođavanje svoje komunikacije kako bi se uklopila sa nečijim modelom.“
„Šta to tačno znači?“
„Na primer, ako bi moj prijatelj bio uzbuđen zbog nečega što mu se desilo, ja ću podeliti taj osećaj sa njim, da bi mu stavio do znanja da mi je stalo to toga kako se on oseća. Čineći ovo, dajući mu podršku, mogu da ga neosetno prevedem u mnogo pozitivnija stanja.
Možda, kad on shvati da mi je stalo i da poštujem njegova osećanja, i da prihvatam način na koji on reaguje na događaje u njegovom životu, možda će biti voljniji da posluša moj predlog da odemo u bioskop ili nešto drugo. I na ovaj način možda počinje da menja svoje stanje uznemirenosti u neko mnogo korisnije. Ono koje će mu pomoći da uradi nešto po pitanju uzroka uznemirenosti.“
„Odlično,“ rekao je Mađioničar. „Ali, koje su to stanja koje možeš da podešavaš u mnogo formalnijem kontekstu, kao što je upravljanje ljudima, sastanci, javni govor, vođenje intervjua, predavanje?“
„Pretpostavljam da inicijalno treba da podesim energiju ili raspoloženje sa osobom ili grupom, ili nivoom znanja, razumevanja teme, interesovanja, veštinama koje imaju ili nemaju, njhovim vrednostima i verovanjima. Mnogo je načina odakle bih mogao da počnem komunikaciju koja će drugima dozvoliti da znaju da sam radoznao, zainteresovan, ili poštujem to odakle su došli.“
„Preciznije – podešavanje je umetnost građenja odnosa ili veza sa osobom ili grupom. Bez ovog umeća biće ti veoma teško da postaneš efikasan lider. Efikasani lideri shvataju da ako žele da ih drugi prate u zajedničkom ili podeljenom cilju, prvo što moraju da urade je izgrade poštovanje i poverenje koje će uspostaviti kanale komunikacije kojima će informacije proticati.“
„Ostatak odnosa je veoma jednostavan“, rekao je Mađioničar. „Kad počneš da vodiš, ostali će pratiti.“

Ove priče iz knjige The Magic of Metaphor (Nick Owen) sam izabrala da bi izgradila odnos sa vama, ali i da bi ih vi koristili kako bi upostavili veze sa drugim ljudima u svim varijatetima i kontekstima. Ako se taj odnos izgradi, biće vam omogućeno da vodite druge kroz iskustvo razumevanja stvarnosti iz novih perspektiva, da vidite svet drugim očima, i da ohrabrite druge da urade isto.

Da li ste se udobno smestili? Sledi priča…

20 maj

Obećano-Ispunjeno

Prijateljima, kolegama i saradnicima koje sam pozvala na trening, poslala sam pozivnicu sledeće sadržine: Trening će se održati u nezaboravnom ambijentu, a ja ću se potruditi sa vam i sadržaj ostane u istom takvom sećanju!

I ti isti – gore pomenuti, kažu da su očekivali da će biti nešto posebno, ali da će biti onako kako je bilo – ipak nisu mogli da očekuju :)

 

NeverbalnaTreningIMG_0202