15 okt

Neverbalna komunikacija i advokati

Ništa vam novo neću otkriti ako vam kažem da je neverbalna komunikacija često ključ uspeha u biznisu bilo koje vrste. Uostalom, ako nas je neverbalna komunikacija održala, a jeste, šta je onda neki biznis u poređenju sa fizičkom egzistencijom?

glass-ball-dl

Da bi dokazala svoju tvrdnju, ’ajde da se vratimo x hiljada godina u prošlost. Naši preci su morali da znaju dobro da čitaju neverbalnu komunikaciju da bi opstali, jer verbalne nije bilo. Nije isto kada vašoj pećini prilazi pračovek sa ispruženim rukama kao kad da prilazi sa rukama iza leđa, a u jednoj nosi toljagu.
Sad bi mogli da se vratimo x hiljada godina u sadašnje vreme. Radnja se dešava u sudnici. Glavnih glumaca je nekoliko: sudija predsednik veća, sudija izvestilac, dve stranke sa po dva advokata. Sporednih ima sasvim dovoljno za dinamičnu atmosferu.

Advokat jedne stranke u sporu, koga ćemo zvati naš advokat, pošto je specijalista neverbalne komunikacije, polako počinje da shvata da sve vodi na vodenicu suprotne strane. Sluša sudiju izvestioca, pogleda predsedavajućeg… ništa ne liči na dobro. Predsednik veća pokušava da sakrije pogled pun prezira, nezainteresovanosti za njegove argumente, ljutnje, prezira, odbijanja i omalovažavanja. Sve te nijanse u emocijama je naš advokat uspeo da oseti. Shvata da nema šta da izgubi i jedino što može je da zaigra na kartu napada.

Ulazi u oštru polemiku. Sudija izvestilac pokušava da ga diskvalifikuje. Naš advokat se obraća predsedavajućem. Predsedavajući prihvata izazov. Sudija izvestilac pokušava da obuzda predsedavajućeg. Predsedavajući počinje da priča i ono što ne bi trebao. Sudija izvestilac moli predsedavajućeg da se uzdrži. Advokat suprotne strane se zabio u mišju rupu. Predsedavajući se ne uzdržava, već prihvata komunikaciju. A onda je saslušao i argumente.
Naš advokat je pobedio u sporu.

Videli ste, sve je veoma jednostavno. Proceniš stav, proceniš snagu, proceniš šta možeš da izgubiš i doneseš odluku. Isto kao i pećinski čovek.

19 avg

Samo za Evine oči – priča druga

Part II
images
FEMME FATALE ne spadaju ni u kakvo svrstavanje, osobine su im uglavnom nedokučive, te takvih ima najmanje.

Neki tvrde da se one razlikuju od drugih po tome što se preobrate u vamp-ženu u prisustvu ma kakvog muškarca. Dok je u prisustvu žena, ona je kao normalna; čim se pojavi muško, ona se transformiše? Svašta?! Po tome ispada da može izgledati svakako, da ima pameti – nikako, da bude naivna i nesposobna i opet, ukoliko drastično promeni ponašanje tj. počne da koketira ili namiguje(?), ispašće da je fatalna.
Sve su to gluposti.
Samo pažljivo čitajte, ništa ne preskačite, a život će vam pokazati da sam bila u pravu.
Vežite se, polećemo!

Prvo i osnovno pravilo je da se isključe emocije i uključe svi raspoloživi senzori.
To pre svega podrazumeva periferni vid. Kao, gledaš usredsređeno u jednu pojavu (nije loš izraz za muškarca), a u stvari gledaš sve okolo. Da ti ništa ne promakne. Ni muva u letu, a kamoli vrabac. Paune ćete svakako primetiti. Na njih možete da obratite pažnju samo ukoliko vam je potrebno novo perje. Razbucajte ih na brzinu i okitite se. Je l’ da su mnogo smešni bez repa?
Sve u svemu, od vas očekujem ponašanje najpribližnije ponašanju mačke na usijanom limenom krovu.
Koja od vas ne poštuje ovo pravilo, neće proživeti devet života.
Namerno sam naglasila da se uključe senzori, a ne racio, jer može biti da neka nema mozga, a on i nije neophodan za ovu edukaciju.
Što se tiče emocija, đavo ih je izmislio da bi čovečanstvo skrenuo sa pravog puta.
Emocije su upropastile i Adama, kud neće Evu, koja je niža vrsta od njega?
Većina ženske populacije pripada prvim dvema kategorijama i to njihovoj mešavini, tj. kombinaciji: od svih pomalo i kako kad, i to nezavisno od uzrasta.
Ako želite da postanete sasvim neodoljivi, odmah moram da vas upozorim: ulazite u veliki rizik da ne uspete jer se prava FEMME FATALE – rađa. Mislim, rađa se sa talentom za to. Kao i svaki talenat, i ovaj mora da se neguje, tj. da se radi na njemu. Ako talenta nema, potrebno je da se uloži veliki napor. Ali ceo život je pred nama, ili sve ono što nam je ostalo od života.

22 feb

Emocionalna inteligencija

Reč „emocija“ potiče od latinske reči „motere“ što znači „pomaknuti“, a emocije pomiču ljude na različite načine, na poslu kao i u svim drugim aspektima života.

Daniel Goleman je u svojoj knjizi „Emocionalna inteligencija”, istu definisao kao: “Skup emocionalnih veština koje nam omogućuju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju samoga sebe”. Emocionalna inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost da razumemo sopstvena i tuđa osećanja, sposobnost njihovog razlikovanja, kao i korišćenja ovakvih informacija pri razmišljanju i planiranju sopstvenih aktivnosti. Emocionalna inteligencija je sposobnost da osetimo, razumemo i uspešno primenimo moć emocija kao izvora energije, informacija, kreativnosti, poverenja i bliskosti sa ljudima koji nas okružuju kako na poslu, tako i u privatnom životu.

Dok je inteligencija sposobnost da ovladamo informacijama i primenjujemo ih na zadatke u životu, emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost da razumemo emocije i primenimo ih na razumevanje životnoh situacija. Preciznije, emocionalna inteligencija može da se definiše kao sposobnost da sagledamo i izrazimo emocije, da koristimo emocije da bi olakšali razmišljanje, da razumemo emocije i nosimo se sa njima i da efektivno upravljamo sopstvenim emocijama i u odnosima sa drugima. Emocionalna inteligencija nam omogućava da budemo zadovoljniji sobom i da budemo zadovoljniji svetom oko sebe. U razvijenoj emocionalnoj inteligenciji sve se češće sagledava ključ ka boljem zdravlju, jačem doživljaju sreće i bliskosti, postavljanju jasnije vizije ličnih ciljeva, dosezanju većeg uspeha u poslu i životu uopšte, ostvarivanju viših ciljeva, osećanja ličnog zadovoljstva, postizanju liderstva u međuljudskim odnosima, unapređenju naše samosvesti, učenja, veće jasnoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Emocionalni refleksi su uglavnom nesvesni, ali veoma snažni. Samosvest (introspekcija – gledanje ka unutra) pokreće sve ostale sposobnosti emocionalne inteligencije. Samosvest ili introspekcija nam omogućava da osvestimo gde smo trenutno, a gde želimo da budemo – šta su nam ciljevi, tako da sami, sopstvenim potencijalima i voljom možemo uticati na to kako bismo taj cilj i dostigli. Bez samosvesti, naše emocije nas mogu zavesti i okrenuti nas protiv nas samih, udaljiti od ciljeva, navesti nas da radimo ono što ne bismo želeli ili nas usmeriti na pogrešan put da postanemo onakvi kakvi zapravo ne želimo biti.

Samosvest je realna, tačna i dobro razvijena svest o sebi, jer ako ne poznajemo sebe i ako ne znamo precizno i jasno šta osećamo, kako ćemo onda znati koje su potrebe drugih ljudi i kako ćemo razumeti druge i shvatiti šta oni zapravo osećaju? Ova osobenost svesti podseća na ono što Frojd opisuje kao „sveprisutnu pažnju“.

Empatija nastaje kao oblik samosvesti; što bolje poznajemo sopstvene emocije, veštije ćemo iščitavati tuđa osećanja. Ta veština, da spoznamo kako se drugi oseća, ispoljava se kroz čitav poredak životnih umeća, od trgovine do menadžmenta, ljubavi i roditeljstva, do sažaljenja i političkih aktivnosti. Ljudi emocije retko izražavaju rečima. Osećanja se mnogo češće iskazuju drugim znakovima. Sposobnost da se „pročitaju“ neizgovoreni znakovi je ključ za predosećanje tuđih osećanja: ton u glasu, pokret, izraz lica… Kao što su reči „vid“ racionalnog uma, tako su nevebalni znakovi poruke emocionalnog mozga. Ako reči određene osobe nisu u saglasnosti sa tonom njenog glasa, pokretima ili drugim neverbalnim znakovima, emocionalna istina će se kriti u onome kako je ona nešto rekla, a ne u tome šta je rekla.

Aristotel