12 jul

Nešto kao bajka

Narodna pripovetka „Sve, sve, ali zanat“ koju je napisao Vuk Karadžić u Beču, ovih dana mi se vrzma po pameti. Nisam mogla da je prizovem u sećanje u celosti, ali me je nekoliko aktuelnih situacija nateralo da utvrdim znanje, tj. da je ponovo pročitam. I kao što to obično biva, svašta čovek ima da nauči iz tih narodnih umotvorina.

Pripovetku je Vuk Kardžić objavio 1821. godine, a cenim da je nastala iz narodnih predanja koja datiraju makar jedan vek unazad. Znači, može biti i srednji vek.

95808af1af9b9bcbeaa5762fe8c88648

 

 

Međutim, u njoj se slavi i veliča rad, što je univerzalna vrednost i važi i u 21. veku. Posebno se ističe da je poznavanje zanata veoma bitno za rešavanje socio-ekonomskih problema svakog čoveka, pa da se pozabavimo time i da izvučemo glavne crtice:

  • Zamislite da ste moćni, uspešni, ugledni, bogati i da bezbrižno šetate sa porodicom po obali srećni i spokojni, jer ste car.
  • Ali, vremenske prilike su nepredvidive, i odjednom krenu bure i oluje koje vas oduvaju u nepoznato carstvo u kome niko ne zna da ste car, jer tamo ima neki drugi car.
  • Onda vi shvatite da vam to ništa ne vredi što ste car i da ne možete da prehranite porodicu jer ništa ne znate da radite, već jedino da čuvate goveda.
  • Zato odlučite da nećete dozvoliti da se vaša ćerka uda za nekog ko ne zna zanat, čak i ako je on carev sin, jer ne želite da bilo ko u vašoj porodici doživi istu sudbinu.
  • Carević nauči zanat i vi svi zajedno živite srećno do kraja života.

Dakle, kroz celu pripovetku se provlači ideja o tome da je zanat vredniji od zlata, a u tržišnim uslovima koji su na našim prostorima dominantni više od 10 godina, postaje zlatno pravilo.

Sad pišemo malo drugačiju pripovetku:

  • Zamislite da imate silne škole, diplome i setifikate i da mislite da ste car, jer ste sve uradili što je bilo do vas da to i postanete.
  • Onda odjednom shvatite da je neka oluja oduvala vaše carstvo i da se nalazite u nekoj zemlji u kojoj niko ne prepoznaje da ste car, iako ste vi, realno, car.
  • Ali, pošto i car mora da jede, vi nemate izbora i postajete govedar ako se neko sažali na vas i da vam da posao.
  • Zato odlučite da naučite zanat i odete u to drugo carstvo gde će prepoznati da ste car.
  • Tako ste živeli srećno do kraja života.

Illustration of beautiful princess and prince on wight background. Vector illustration.

22 feb

Emocionalna inteligencija

Reč „emocija“ potiče od latinske reči „motere“ što znači „pomaknuti“, a emocije pomiču ljude na različite načine, na poslu kao i u svim drugim aspektima života.

Daniel Goleman je u svojoj knjizi „Emocionalna inteligencija”, istu definisao kao: “Skup emocionalnih veština koje nam omogućuju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju samoga sebe”. Emocionalna inteligencija se najčešće definiše kao sposobnost da razumemo sopstvena i tuđa osećanja, sposobnost njihovog razlikovanja, kao i korišćenja ovakvih informacija pri razmišljanju i planiranju sopstvenih aktivnosti. Emocionalna inteligencija je sposobnost da osetimo, razumemo i uspešno primenimo moć emocija kao izvora energije, informacija, kreativnosti, poverenja i bliskosti sa ljudima koji nas okružuju kako na poslu, tako i u privatnom životu.

Dok je inteligencija sposobnost da ovladamo informacijama i primenjujemo ih na zadatke u životu, emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost da razumemo emocije i primenimo ih na razumevanje životnoh situacija. Preciznije, emocionalna inteligencija može da se definiše kao sposobnost da sagledamo i izrazimo emocije, da koristimo emocije da bi olakšali razmišljanje, da razumemo emocije i nosimo se sa njima i da efektivno upravljamo sopstvenim emocijama i u odnosima sa drugima. Emocionalna inteligencija nam omogućava da budemo zadovoljniji sobom i da budemo zadovoljniji svetom oko sebe. U razvijenoj emocionalnoj inteligenciji sve se češće sagledava ključ ka boljem zdravlju, jačem doživljaju sreće i bliskosti, postavljanju jasnije vizije ličnih ciljeva, dosezanju većeg uspeha u poslu i životu uopšte, ostvarivanju viših ciljeva, osećanja ličnog zadovoljstva, postizanju liderstva u međuljudskim odnosima, unapređenju naše samosvesti, učenja, veće jasnoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Emocionalni refleksi su uglavnom nesvesni, ali veoma snažni. Samosvest (introspekcija – gledanje ka unutra) pokreće sve ostale sposobnosti emocionalne inteligencije. Samosvest ili introspekcija nam omogućava da osvestimo gde smo trenutno, a gde želimo da budemo – šta su nam ciljevi, tako da sami, sopstvenim potencijalima i voljom možemo uticati na to kako bismo taj cilj i dostigli. Bez samosvesti, naše emocije nas mogu zavesti i okrenuti nas protiv nas samih, udaljiti od ciljeva, navesti nas da radimo ono što ne bismo želeli ili nas usmeriti na pogrešan put da postanemo onakvi kakvi zapravo ne želimo biti.

Samosvest je realna, tačna i dobro razvijena svest o sebi, jer ako ne poznajemo sebe i ako ne znamo precizno i jasno šta osećamo, kako ćemo onda znati koje su potrebe drugih ljudi i kako ćemo razumeti druge i shvatiti šta oni zapravo osećaju? Ova osobenost svesti podseća na ono što Frojd opisuje kao „sveprisutnu pažnju“.

Empatija nastaje kao oblik samosvesti; što bolje poznajemo sopstvene emocije, veštije ćemo iščitavati tuđa osećanja. Ta veština, da spoznamo kako se drugi oseća, ispoljava se kroz čitav poredak životnih umeća, od trgovine do menadžmenta, ljubavi i roditeljstva, do sažaljenja i političkih aktivnosti. Ljudi emocije retko izražavaju rečima. Osećanja se mnogo češće iskazuju drugim znakovima. Sposobnost da se „pročitaju“ neizgovoreni znakovi je ključ za predosećanje tuđih osećanja: ton u glasu, pokret, izraz lica… Kao što su reči „vid“ racionalnog uma, tako su nevebalni znakovi poruke emocionalnog mozga. Ako reči određene osobe nisu u saglasnosti sa tonom njenog glasa, pokretima ili drugim neverbalnim znakovima, emocionalna istina će se kriti u onome kako je ona nešto rekla, a ne u tome šta je rekla.

Aristotel