31 okt

Promocija Koučinga na Sajmu knjiga

Kada u današnje vreme kažemo coaching, onda verovatno mislimo na jednu od dve stvari – rastuću profesiju širom sveta ili rastući komunikacioni stil koji je prihvaćen od strane lidera u organizacijama, profesora u školama, savetnika, roditelja i drugih.

Etimološki, engleski izraz “coach” je izveden iz mađarske reči „kocsi“ koja znači prevoz, a dobio je ime prema selu gde su prvi put napravljene kočije. Prva upotreba termina coach u kontekstu nekoga ko podučava, nastala je oko 1830. na Oxford Univerzitetu u slengu da bi označla tutora koji nosi studenta kroz ispit. Zato se coaching koristi za opis procesa kojim se ljudi prevoze sa mesta gde su, na mesto gde žele da budu. Iako je coaching univerzalni metod koji se može primeniti u svim društvima i kulturama, u srpskom jeziku (i mnogim drugim jezicima) nema adekvatnog termina koji bi potpuno odgovarao značenju reči „coaching”.

Coaching je saznajna i praktična metoda koja ne zapostavlja čulnost i ne daje primat isključivo razumu. Coaching-om se ne rešavaju problemi, iako će problemi verovatno biti rešeni. Ova metoda se primarno ne bavi poboljšanjem performansi, postizanjem ciljeva, ili postizanjem rezultata, iako postoji izvesnost da će se sve to desiti u efikasnom coaching odnosu. Coaching je otkrivanje, svest, i izbor. To je način da se efikasno osnaže ljudi da pronađu svoje sopstvene odgovore, prihvatajući promene. Coaching ih ohrabruje i podržava na putu donošenja važnih odluka. On odražava promenu u svesti: svesnost da postoji izbor i jasnije opredeljenje za izbor na osnovu vrednosnih kriterijuma svakog pojedinca.

Probuditi svest o postojećoj neravnoteži između poslovnog i privatnog života, uspostaviti je, suprostaviti se borbi za preživljavanje, otkriti svoje vrline i prednosti, stalno se razvijati, držati u centru pažnje suštinu svog života – uložiti svu energiju, talenat i vreme da se ona ostvari, mogući su načini da se ne plati previsoka cena za malu dozu egzistencijalne sigurnosti. U okviru objektivnih uslova, možemo da izaberemo stil života koji se jednom rečju zove coaching. Jer coaching to i jeste – način života.

1897692_401097526705945_1956392948587606071_n

04 jul

Life koučing iskustvo

Life coaching sesija

Svi mi često pomislimo da možemo više i da zaslužujemo bolje, ali da nam se to iz nekog razloga ne dešava.  Life coach (životni trener), pomaže ljudima da ostvare svoj pun potencijal i pozitivne promene u životu. Life koučingom se povećava samopouzdanje i unosi nova životna energija koja klijentu omogućava da se iz stanja „uspavanosti“ i bezvoljnosti motiviše za ostvarenje naizgled nedostižnih životnih ciljeva. Ti ciljevi mogu biti u oblasti emocionalnih veza i međuljudskih odnosa, karijere, finansija…
Opširnije

11 apr

Koučing u slici i reči

Svečano obznanjujem da se upravo štampa Monografija koja detaljno obrađuje koučing. Neka vas ne plaši to što je u pitanju naučno delo, jer koučing je veoma životan, tako da, u kojem god obliku neko pisao o njemu, tekst bi trebao da bude pitak. Samo za vas, u ovom blogu, predstaviću vam koučing u nekoliko slika i reči… Mnogo više reči i slika čeka vas u knjizi.1507012_597956926950534_2141618429_n1902949_597958653617028_682832927_n1898203_597962580283302_2022719577_n1888612_597959166950310_1522048949_n1781957_414672858635351_1881639332_n1964787_597955730283987_46063390_n

 

07 avg

Šta je to coaching?

albert-einstein-quote

Mnogi znaju (ili se prave da znaju), ali nije ni neznatan broj onih koji otvoreno kažu da su nešto načuli, ali nikako da shvate šta je to coaching. Sudije, profesori, advokati, doktori… klimaju glavom dok pričam, podržavaju ideju, govore „da je to super stvar“ i „da je sreće da to njima neko organizuje na poslu“…

Pa sam nešto mislila… da ponešto nekada napišem… što će vam zaokružiti i upotpuniti sliku o coachingu.

Coaching je prirodni deo života i kao takav, postoji koliko sama ljudska rasa. Još od  najranijih dana ljudske istorije, stariji ili iskusniji pripadnici zajednice uče mlađe kako se lovi, kuva ili slika na zidovima pećina, kako bi i oni postali uspešni i priznati članovi plemena ili zajednice u celini. Ova vrsta praktične veštine vezane za podučavanje i dalje postoji u većini društava, do danas. Međutim, prvi pisani trag o sofisticiranom obliku rada sa ljudima, čiji je cilj bolje razumevanje ili svesnost, može se naći u najranijim radovima filozofije i religije, a prve prave coaching studije možemo pronaći u Ezopovim basnama.

Iako postoji od praistorije, W. Timothy Gallwey se smatra začetnikom ove nove discipline. On je napisao nekoliko knjiga koje su ustanovile novu metodologiju kako za lični,  tako i za profesionalni razvoj i izvrsnost na mnogim poljima, što on naziva “Unutrašnja igra”. Pedagog sa Harvarda i teniski stručnjak je prvi predstavio sveobuhvatni metod podučavanja koji se može primeniti u mnogim situacijama. Suština njegovog pristupa se ogleda u tome da u svakom ljudskom nastojanju postoje dve sfere angažovanosti: spoljašnja i unutrašnja. Spoljašnja igra se odigrava na spoljnim arenama da bi se prevazišle prepreke i postigao eksterni cilj. Unutrašnja igra se odvija u umu igrača, a prepreke su: strah, sumnja u sebe, poremećaji u percepciji, ograničenja i pretpostavke.  Unutrašnja igra se igra da bi se prevazišle samonametnute prepreke koje sprečavaju pojedinca ili tim da ostvari svoj pun potencijal.

Ne postoji jasna slika o tome kada je coaching počeo da se upotrebljava u svrhe poboljšanja performansi i za razvitak potencijala viših menadžera, ali se smatra da su koreni u drugoj polovini prošlog veka, naravno u to vreme – pod okriljem konsaltinga ili savetovanja. Mnogi konsultanti, treneri i drugi srodni stručnjaci tvrde da su primenjivali coaching pre nego što su svoje usluge nazvali tim imenom. Većina ljudi se slaže, da je pod punim imenom počeo da se primenjuje u kasnim 1980-im ili ranim 1990-im. To razdoblje je uopšteno govoreći, vreme koje se vezuje za coaching. U njegovim ranim godinama, coachingu se često pribegavalo kada bi postalo očigledno da menadžerima nedostaju specifična veština, na primer, nisu u stanju da održe dobar govor na televiziji ili pred velikim grupama. Coach se takođe često pozivao iz razloga loših međuljudskih odnosa između članova tima ili su menadžeri imali probleme na „ličnom planu“ koji su im ugrožavali karijeru, zdravlje ili porodicu. Sve ove situacije obično je pokrivala aura tajne, a postojala je želja da tako i ostane. I ne samo to, tajna se proširila i na angažovanje coach-a.

Nastaviće se…