20 maj

Fuckup

Pismo koje i doslovce može imati ovakav naslov, ali je zbog pristojnosti naslovljeno malo drugačije, možete pročitati u nastavku teksta.

Jedno je sigurno, ukoliko želite da ostavite nezaboravan utisak, zadate poslednji udarac, ili vam se na poslu sve toliko smučilo, a najviše šef, poželećete da mu ga uputite bez povratnice.

Pismo je preuzeto iz Fuckup Nights knjige, jer je meni ulepšalo dan, a nadam se da ćete se i vi bolje osećati kad ga pročitate ili pošaljete. :)

Thank you letter

12 apr

Čija je cena viša?

Paradoks dobro postavljenog pitanja je, što jednostavna pitanja vode do cilja, tj. detaljnog odgovora. Na kompleksno pitanje možete dobiti samo jednostavni odgovor, jer može biti da vas sagovornik nije razumeo čak i ako je želeo da vam odgovori, ili nije znao šta prvo da odgovori.

Saznajte odgovor na jedno pitanje. Dobro slušajte. Nastavite dalje sa pitanjima. Dobro slušajte.

HR Arena 2012 sa logom

E, toga više gotovo da nema ni u realnom životu niti na našim tv ekranima. Komunikacija na sve liči osim na civilizovane razgovore.

Većina voditelja niti pita, niti sluša goste. Bitno je da lepo izgledaju, da su smislili (ili im je neko drugi smislio) šta će da pitaju, i da se najzad, lepo slikaju. Sve drugo što dođe potom, čist ćar.

Jednom sam bila gost u emisiji u kojoj je glavnu i jedinu reč vodio drugi gost. Voditeljka je rekla da ona nije sujetna i da nema nikakav problem da joj gost dominira u emisiji. Još ako je gost i skandal majstor, fenomenalno!

Drugi put sam bila gost u emisiji gde je voditeljka htela da pokaže kako je načitana, pa mi je postavila deset ili više pitanja u jednom. U stvari, to nisu bila pitanja, to me malo kao ona nešto pita, pa sama odgovori (da auditorijum vidi kako je pametna) onda opet pita, pa pita… i izgubi se u pitanjima. Pokušam svim svojim mentalnim kapacitetima da zapamtim makar tri pitanja i da na njih odgovorim, al’ džaba. Već na drugom, nemam pojma šta je bilo treće.

Ima još jedan primer koji nisam lično doživela, ali koji je jednako loš. Voditeljka misli da je gazda na minutažu u emisiji, a u stvari, emisija služi da se pod reflektorima prikažu dostignuća plastične hirurgije u korekcijama lica i čim gost izgovori nešto što se ne ukalapa u očekivanja bilo po sadržaju ili načinu izlaganja, voditeljka kaže, ovde sam ja domaćin, a ne vi! Izraz lica se ne menja, ali po boji glasa se jasno zaključuje da je jako ljuta.

Srećom, još uvek ima voditelja koji kvalitetno rade svoj posao, koji pitaju jer žele da čuju odgovor, kojima drugi ne pišu pitanja i koji su lepi jer svoj posao rade kako treba.

Najčešće sam bila gost u njihovim emisijama. Hvala im što postoje, jer da njih nema mislila bih da je reality show svuda oko nas. Jeste, rejting im je visok, ali je viša naša cena. Mislim, cena mentalnog zdravlja nacije.

10 apr

Šta bi voleli više?

Sa dolaskom sunca i toplog vremena, cenim da se većina ženskog sveta malo zabrinula jer samo što prođoše slave i praznici, ajd’ sad da se skidamo i da otkrivamo delove tela koji su malo promenili oblik i veličinu.  To je kao kad gojite prase pred Božić pa ga umesto u rernu pošaljete na Olimpijadu. Pa nije u redu i nije pošteno, al’ kad smo pa mogle da se pohvalimo da nas život mazi.

I sad, nije da perem savest ili tome slično, nije kiselo grožđe (majke mi) nego iskopah ovu divnu priču koju želim da podelim sa vama.

*****************

Pre nekog vremena, na ulazu u jednu teretanu, stajala je fotografija prelepe, mršave (ajde, reći ćemo fit) žene.

Iznad njene glave pisalo je: ‘Ovoga leta, želite li biti sirena ili kit?’
13501865_1002970933105523_4719338851935806001_n

Odgovorila sam im:
“Dragi moji,
Kitovi su uvijek okruženi prijateljima (delfinima, fokama, znatiželjnim ljudima), seksualno su aktivni i nežno odgajaju svoju decu. Zajedno s delfinima ludo se provode, prave dobre žurke na kojima se dobro jede. Plivaju po čitave dane i putuju u mesta poput Patagonije, Barentsovog mora ili do koralnih grebena Polinezije. Odlično pevaju i ponekad čak snime CD sa svojim glasovima. Impresivni su i voljeni, a dobri ih ljudi brane i dive im se.
Sirene ne postoje.
Ali kad bi postojale, stajale bi u redu ispred psiho-klinika jer bi kao prvo imale problem podeljene ličnosti: žena ili riba?
Ne bi mogle biti seksualno aktivne, niti rađati decu.
Da, bile bi slatke, ali usamljene i tužne.
I mirisale bi na ribu. To samo retki mogu podneti.
Da stvarno moram birati – izabrala bih da budem kit.
Volim jesti sladoled s decom, večerati s partnerom, jesti, piti i zabavljati se s prijateljima – koliko se god mediji trudili da nam nametnu mršavost.
Uostalom, mi žene se udebljamo jer se u nama nakupi toliko iskustva i mudrosti da nam ne stane sve to u glavu, pa se fino proširi po telu.
Znači, nismo debele nego kultivisane.
I svaki put kada ugledam svoje obline u ogledalu, pomislim: ‘Kako sam veličanstvena!”

Adrien Ašli

 

08 apr

Nebeski sud je u nama

Ovi dani iščekivanja najradosnijeg praznika, podsetili su me na jednu priču koja me je duboko dodirnula.

Sve religije propagiraju ljubav, dobra dela, samilost, razumevanje… To nije ništa novo. U priči Nebeski sud češkog pisca Karela Čapeka, razumevanje, saosećanje i ljubav dobijaju neke nove dimenzije.

Priča počinje od kraja. Duša surovog ubice stiže pred nebeski sud. Slučaj rešavaju trojica sudija koji nemaju ni daha predaha i koji bi malo da se zabave. Pošto treba da sude nekome ko je besprizoran i presuda se već zna, sudije pozivaju svedoka za koga smatraju da će da unese dinamiku u njihov dosadni poziv. Pojavljuje se svedok „izuzetni i ponositi čovek sa bradom i plavim plaštom prošaranim zlatnim zvezdama“. Pokazuje se da je to jedini svedok koji je potreban, jer je „sveznajući bog“. Optuženi je upozoren da ne prekida svedoka, jer „on zna sve, pa nema smisla da bilo šta poričeš“. Svedok potvrđuje da je optuženi činio strašne zločine, ali priča i dalje. Kao dete, mnogo je voleo majku, ali nije umeo to da pokaže. Kad mu je bilo šest godina, izgubio je svoju jedinu igračku, dragoceni kliker od šarenog stakla, i plakao je. Sa sedam je ukrao ružu kako bi mogao da je pokloni devojčici koja ga je napustila kada je odrasla i udala se za bogataša. Još kao mladić postao je beskućnik i delio je hranu sa drugim skitnicama. „Bio je velikodušan i rado je pomagao. Bio je ljubazan prema ženama, blag prema životinjama i držao je zadatu reč.“

Ipak, kao što se i očekivalo, sudije osuđuju optuženog na večne muke. U jednom trenutku, optuženi pita boga:“Zašto ti nisi sudija?“ Bog odgovara:“Zato što znam sve. Kad bi sudije poznavale svaku tajnu, ni oni ne bi mogli da sude: sve bi razumeli i srca bi ih bolela… Znam sve o tebi. Baš sve. I zato ne mogu da ti sudim.“

Verujem da svako od nas može da se približi ovom izuzetnom svedoku sa plaštom od zvezdanog neba, ako samo malo više pažnje posveti slušanju i dubokom razumevanju ljudi oko sebe.

Probudite empatiju, suprotstavite se površnosti, prevaziđite predrasude, procenite sopstvene sklonosti i oslobodite nesigurnosti. Za početak, pokažite zahvalnost ljudima koji su vam učinili dobro. Naš život je priča koja ima početak, sredinu i kraj. Većina nas je negde na sredini svoje priče. Možemo da odlučimo kako će se završiti.20150312145810-empower-business-mind-woman-thinking-meditating