23 okt

Najlepši grad na svetu

Grad koji je za tri veka promenio tri imena – Petrograd, Lenjingrad i Sankt Peterburg, simbol je istorije Rusije i dok šetate njegovim ulicama imate utisak da ste u muzeju na otvorenom.

Pogled na grad. Osim religioznih spomenika, zgrade nisu smele da prelaze visinu Zimskog dvorca, sve do skoro.

Sankt Peterburg je grad koji ima samo 30 sunčanih dana godišnje, ali zato ima mnogo hladnoće i vlage. Stanovnici ovog grada kažu da hladnoća nije problem koliko je problem tama – zimi svane u 12h, a smrkne se već oko 16h. Za taj najduži i najteži deo godine, kažu, da vreme dele na podnošljivo i apsolutno nepodnošljivo. Ovo drugo je kada se raskvašeni sneg odledi pa su im noge mokre, šta god da obuju. Gužve u gradu su nepojmljive za nas koji mislimo da smo ugroženi zastojima u Beogradu. I to bi bilo to. Počela sam sa lošim stvarima. Dalje nema.

Dalje je samo nebo.

Sveti Petar, zaštitnik grada je uzeo ključeve od raja i dao ga ovom gradu. Baš taj utisak sam imala kada smo se vraćali iz Puškinovog sela – Dvorca Katarine velike. Bila je noć i idući autoputem prema gradu, prelazili smo  dugačak most a ja sam stekla utisak da se vozimo po pisti za lansiranje vasionskih brodova. Svetla vas vode direktno u raj.

put

Taj, u svakom smislu rajski grad, na potpuno nepristupačnom terenu je izgradio Petar Veliki. A veliki je bio jer je uspeo da svoju viziju pretvori u stvarnost. Na osvojenim teritorijama, u švedskoj pokrajini Petar je osnovao grad koji je nazvao po apostolu Svetom Petru i koji će postati prestonica. Kada su mu 27. maja 1703. godine, dva starca rekla da na takvom tlu ne može da se gradi, jer će poplava prekriti i brezu, Petar je odgovorio: „Seci brezu, biće grad!“ Zabranio je gradnju kamenih građevina izvan granica grada pa su tako svi majstori zidari mogli i morali učestvovati u podizanju novog grada koji će ubrzo postati i prestonica Rusije.

Najviša pravoslavna crkva

I bi grad, najlepši od svih. Prvo je na Zečjem ostrvu sagradio Petropavlovsku tvrđavu koja je bila vojni garnizon i služila kao utvrđenje za odbranu od Šveđana. Pošto je Petar uporedo sa gradom stvarao i jaku mornaricu, opasnost od Šveđana je brzo nestala, pa je Petropavlovska tvrđava pretvorena u zatvor u kojem su spavali svi značajniji ljudi ruske istorije. Prvi zatočenik je bio nesrećni carević Aleksej, pa Tadeuš Košćuški, Černiševski, Bakunjin, Dostojevski, Maksim Gorki, Josip Broz Tito…

admir

U sklopu trđave je Petropavlovska crkva čiji šiljati zlatni vrh zvonika doseže visinu od 123 metra, i na njenom se vrhu nalazi anđeo koji drži krst. U crkvi su sahranjeni svi ruski carevi od Petra Prvog do poslednjeg. Sama unutrašnjost crkve je impresivna, posebno oltar, a miris svežih ljiljana opija.

OLTAR

Posle Lenjinove smrti, celo to utvrđenje je pretvoreno u muzej. Svakoga dana, tačno u podne, oglašava se top. Naš planirani obilazak tvrđave je morao biti pomeren za jedan dan jer je u Petropavlovsku tvrđavu baš tog dana dolazio još jedan znameniti Rus, Vladimir Putin, rođeni Peterburžanin.

Nego, da ostavimo savremenike na neko vreme da vidimo šta će istorija kazati za njih, a mi da se vratimo nekadašnjoj okolini malenog sela finskih ribara. Pošto je položio kamen temeljac tvrđave Svetog Petra i Pavla, prve građevine grada kojeg je nameravao da podigne na delti reke Neve, Petar Veliki je na provizornom planu obeležio pravac kojim je želeo da ide put ka Novgorodu i dalje ka Moskvi. Nazvan je Nevski prospekt. Zatim je kroz gustu šumu probijen 4,5 kilometara dug put nazvan „Put velike perspektive“, a danas je to glavna ulica Sankt Peterburga, bulevar kojeg ukrašavaju neke od najlepših palata, a samo tri zgrade su podignute u 20. veku! Toliko je osvetljeno da su bele noći što se mene tiče, svake noći, a ne samo u junu, jer je grad lepši noću nego danju.

iii

U „Literaturnom kafeu“ na Nevskom prospektu, popili smo kafu jer je to bila jedina „bašta“ u gradu u kojoj je moglo da se puši.

put

Jedni kažu da je „Literaturnaja“, sa ambijentom Petrograda kraja 19. veka, kafana u kojoj je vreme provodio slavni Puškin, pa i doručkovao pred fatalni dvoboj 1837. godine.pus

Drugi opet, da se u vreme Aleksandra Puškina na tom mestu nalazila poslastičarnica u koju su dolazili Dostojevski, Černiševski, Ljermontov, Čehov, Tolstoj… Meni se sviđa i jedna i druga verzija. U svakom slučaju, konobari su tako profesionalni, da smo bili zadivljeni njihovim manirima.

sver

Poseban je osećaj kada hodate pločnicima kojima su prolazili svi ti velikani umetnosti. Kada pređete Vaznesenjski most na kojem je stradao činovnik Marmeladov, stanete na Senski trg gde je Raskoljnikov došao na ideju da izvrši zločin ili se slikate pored Anjičkovog mosta, koji krase skulpture Kroćenje konja, a znate da su modeli bili dva engleska ždrepca cara Nikolaja.

image-0-02-04-d8e48f880d69dd99fca6f17a1a979f59e9534dd65e5bbdb469b01f4b09ef82c4-V

Puškin je, ipak, najčešće stajao na Lavljem mostu na krivini Gribojedovog kanala i tu je napisao poemu „Mladi sadnik“.

ras

Hod Nevskim prospektom je kao put kroz istoriju ruske carevine. Petrograd je bio njen glavni grad, a Nevski bulevar žila kucavica. Ovo drugo danas je to u punom smislu. Ljudi su lepi, kulturni i spremni da pomognu turistima, čak i ako ne govore ni jedan drugi jezik osim maternjeg. Cela ulica prepuna je veličanstvenih spomenika a u blizini su glavni gradski Trg palata sagrađen u čast pobede nad Napoleonom, sa najvišim na svetu monolitnim spomenikom caru Aleksandru, zatim Kazanska crkva sa 96 potpornih stubova, Crkva spasenja i mnogo drugih.

spas

Crkva Hrista na krvi podignuta je na mestu atentata u kojem je ubijen car Aleksandar Drugi. Kamen temeljac crkve je postavljen 1883. godine, a izgradnja je trajala četvrt veka.

spasss

Nedaleko su Ruski muzej, Nacionalna biblioteka i impresivan spomenik carici Katarini Velikoj, kao i upadljivim bronzanim skulpturama oivičen Ančikov most. Figure su iz 1851. godine. Skoro pola veka su provele zakopane u dvorištu obližnje palate pukovnika Mihaila Ančikova, jer su 1941. sklonjene od nadirućih Nemaca, a izvađene 2000. godine. Zanimljiva je sudbina ove palate. Nakon što je pripala carici Jelisaveti, ona ju je poklonila ljubavniku princu Grigoriju Potemkinu.

On se proslavio time što je nemilosrdno trošio novac koji mu je carica davala, umesto da po opustelim stepama južne Rusije sagradi naselja, on je napravio samo prazne dekoracije – kulise sela. Kada je carica Katarina Velika sa svojom pratnjom prolazila tuda na putu za Krim, Potemkin je napravio pravi performans – angažovao je seljake, statiste koji su se svečano obučeni pojavljivali na više lokacija, lažne pastire sa stadima, koja su premeštana po potrebi… Otuda izreka „Potemkinova sela“.

Ančikov most preko reke Fontanka je pre vek i po označavao kraj gradskog područja. 

Ovo ispod nije Ančikov most, ali je posebno čipkast, što odvlači pažnju i izaziva divljenje, tako da ako prolazite ispod njega, sedite na palubu jer ćete proći samo par centimetara ispod svoda. Što u prevodu znači – lepota vam može doći glave, kao na primer nama. :)

mos

Danas Nevski prospekt premošćava tri reke, dok je najnoviji most  Aleksandra Nevskog (sagrađen 1960. god.) preko Neve, najveći u gradu, dug 900 metara.

Most Aleksandra Nevskog

Teško je izdvojiti najlepše zdanje, jer je svaka na svoj način impresivna, ali, ako bih morala da biram, izabrala bih Elisevski magazin kao najupečatljiviji primer Art nouveau arhitekture Sankt Peterburga. Nalazi se u blizini skvera Ostrovski i monumentalnog spomenika Katarini Velikoj, a izgrađena je 1902-1903 za braću Elisev. To je veliki maloprodajni kompleks, uključujući poznatu halu za hranu. Proslavili su je najegzotičniji kavijari, kolači, torte, delikatesi…

Slike i sve ostalo o toj zgradi u nekom sledećem blogu jer, shvatili ste :) Sankt Peterburg zahteva mnogo više od jednog, pa makar i opširnog bloga.:)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *