22 jun

Priča iz Transilvanije – prvi deo

billeder-Draculas-slot-fotos-tourism-hh_p660

Vodim vas u Transilvaniju, prelepu, a nama blisku (u svakom smislu) oblast Rumunije koja će vas ostaviti bez daha, ne zbog Grofa Drakule već zbog svoje bogate kulturne istorije.

Inače, Rumuni kažu da imaju samo dva prijatelja -Srbiju i Crno more.

A sad da se vratimo na Dvorac Bran u kome je tobože živeo vampir koji je sisao krv ljudima. Priču o Drakuli napisao je Irac, Bram Stoker 1897. godine, a karakter glavnog junaka koji pije krv zasniva se na Vladu III, princu iz 15. veka koji je vladao Vlaškim regionom u Rumuniji.

Krovovi

Krovovi

Njegov otac, Vlad II, bio je jedan od prvobitnih članova Ordena zmajeva (Draculea), plemstva koje se zavetovalo da brani svoju zemlju i hrišćanske vrednosti od osvajača. Tokom života, Vlad se očajnički borio da očuva svoju titulu i imetak od invazije Turaka i protivnika koji su pokušali da ga sruše. Tada se proslavio kao heroj, hrabro odbranivši granice Transilvanije, ali istorija je prema njemu bila stroga, i često pominje samo njegovu vladavinu terora koju je sprovodio dok je branio narod. Ratnici zarobljeni u borbi,  kriminalci i politički protivnici bili bi najstrašnije mučeni do smrti tako što su ih nabijali na šiljke zabodene u zemlju. Hiljade ljudi je snašla ova spora i bolna smrt. Njegov način odmazde posthumno mu je doneo nadimak Vlad Nabijač, ili Vlad Cepeš na rumunskom. Istoričari kažu da Vlad Cepeš, Grof Drakula, nikad nije živeo u Branskom zamaku, zato i neću više pisati o njemu, već o onima koji su stvarno tamo živeli i ostavili neizbrisiv trag u istoriji.

Branski zamak tek početkom dvadesetog veka doživljava procvat. Nakon venčanja unuke kraljice Viktorije, princeze Marije od Edinburga i princa Ferdinanda od Rumunije 1893. godine, mladi par brzo postaje veoma značajan i uticajan u celoj Evropi. Svi su ih voleli zbog njihove ljubaznosti, milosrđa i lepote. Princeza je krunisanjem postala kraljica Marija od Rumunije, kada se njen suprug uzdigao na presto 1914. godine, neposredno posle početka Prvog svetskog rata. Veoma uticajna, kraljica Marija je izvršila pritisak na svog supruga da uđe u rat protiv Nemačke, tvrdeći da je to jedina prava moralna odluka. Kasnije je pogođena patnjama rumunskih vojnika tokom rata, osnovala bolnicu kako bi lično negovala ranjene, čak je i posećivala vojnike u rovovima. Kada je na kraju Prvog svetskog rata proglašen mir, građani Brašova su poklonili Bran svojoj voljenoj kraljici.

Na ovom balkonu se slikala i kraljica Marija

Na ovom balkonu se slikala i kraljica Marija

Kraljica Marija je volela Bran i smatrala ga je svojom kućom. Uz pomoć arhitekte, godinama ga je preoblikovala kako bi bio topao i prijatan, vešto ga ukrašavajući prema svom ukusu. Izuzetno talentovana i veoma strastvena u vezi sa arhitekturom i dekoracijama, kraljica Marija je radila sa Karel Limanom, glavnim arhitektom iz dvorca Peles, kako bi transformisala tvrđavu u pravi kraljevski zamak. Delimično izgrađen na steni, sa nepravilnom arhitekturom, srednjovjekovna tvrđava je sačuvana, međutim, ostalo je veoma malo prostora za preoblikovanje. Ipak, Bran odiše posebnim stilom.

Kraljica je u ogromnom vrtu izgradila čajnu kuhinju i razne tradicionalne kuće. Doneta je i mala drvena crkva dobijena kao poklon iz sela u Transilvaniji. Iako nikada nije volela svog muža, rodila je šestoro dece i sačuvala brak kao instituciju međusobnog razumevanja i poverenja. Želela je da bude slobodna i uvek je pomerala granice i ograničenja koje joj je postavio položaj i kraljevski status.

Stepenište

Stepenište

Kada je Marija umrla 1938. godine, njeno telo je sahranjeno pored supruga u manastiru u Curtea de Arges, u Rumuniji. Međutim, poštujući njenu želju, srce je uklonjeno i postavljeno u kapelu kod Crnog mora. Sa dolaskom Drugog svetskog rata došlo je do promene granica duž mora, a zemlja gde je počivalo kraljicino srce pripala je Bugarskoj. Marijina ćerka, Ileana je srce svoje majke vratila u zamak Bran. Izgleda da joj ni tad nije bilo suđeno da nađe mir, jer je kutija u kojoj je bilo srce, ubrzo zatim bila oskrnavljena pod komunističkim režimom Rumunije.

Nakon tog nemilog događaja, srce je decenijama čuvano u muzeju u Bukureštu, da bi tek skoro, konačno stiglo kući u Pelišor.

Šumska kuća u podnožju zamka

Šumska kuća u podnožju zamka

Bran Castle

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *