10 jun

Bez prelivanja, molim

frost_pic1

Ovca se plaši vuka. Svako ima svog vuka. Muž se plaši da žena ne sazna za njegovo neverstvo. Lopov da će biti otkriven u krađi. Siromah da će biti gladan, bogat isto. Jer, nije glad samo glad. Glad je osećati nedostatak nečega što nam je neophodno za život. Nedostatak toga na početku izaziva neprijatan osećaj, nezadovoljstvo i nemogućnost normalnog funkcionisanja. Kasnije, ako takvo stanje duže potraje, boli glava, osećamo slabost, samo na to mislimo i ne vidimo smisao ni u čemu drugom. Klonemo duhom ili smo uzbuđeni.

Klonemo duhom

„Ovca ne sme da se brani, vuk se njenim strahom hrani…“ sećate se te pesmice?  Da li ste se zapitali ko se hrani vašim strahom? Da li ste pomislili da baš taj strah privlači ljude koji bi da vas pojedu. Vaš strah daje zeleno svetlo vukovima, jer osećaju da im je hrana uvek tu, na dohvat ruke. Negujući strah duboko u sebi, ne dozvoljavajući mu da izađe, pravite kružno energetsko polje i stvarate začarani krug vaše patnje.  Vi ste minus, vuk je plus. Prekinite to polje. Nemojte da vam celi život prođe u izbegavanju onoga čega se plašite. To nije poenta života. Poenta života je živeti.

Ili smo uzbuđeni

Da, ovca se plaši vuka, ali to je ne ometa da normalno pase travu i uživa, sve dok se opasnost ne približi u meri, da to realno, neposredno ugrožava njen život. Kod nas ljudi, to ide malo drugačije. Ima jedna priča iz davnih vremena, dole sa juga, koja ovo lepo opisuje.

Pravili ljudi kuću od naboja. To je kuća koja se napravi uglavnom za jedan dan. Radne snage nije nedostajalo, a i materijala je bilo u izobilju. Osnova od kamena, a iznad – trska, slama i blato, drvo, slama i blato, u zavisnosti od podneblja. Ponekad se odgovarajući kamen stavljao tamo gde treba, da bi kuća bila stabilnija. Tako i u ovoj priči, domaćin, koji je imao već  vremešnu, neudatu ćerku, stavio je kamen iznad vrata umesto grede.

Kad to vide, devojka zakuka:“Lele tato, nemoj tato, kamen će padne da ubije Stamena“.

„Kojeg Stamena?“ pita tata.

„Pa kad se udam, i kad ostanem trudna, kad rodim Stamena, i kad on prohoda, on će da prođe kroz vrata, pa će padne kamen i da mi ubije Stamena!“

I sad se možda neko od vas pita – kako to da ova devojka ostade neudata? Pa nije imala kad, brinula je kako će da napravi svadbu za Stamena. :)

Al’ bolje da se vratimo u životinjski svet. Kad bi ova naša ovca lelekala zbog svakog kamena na koji naiđe, odavno bi je vuci pojeli.

I tako dođosmo do kraja teksta, pa da zaključimo. Ja sam u tekstu prelila jednu rečenicu i od nje napravila dva pasusa. Ne sumnjate da sam mogla da napišem i nekoliko traktata?

Isto je i sa strahom. Nemojte svoje strahove prelivati na druge. Vama neće biti lakše, a oni već i onako imaju dovoljno svojih. A što se tiče vukova, oni su svuda oko nas i mogu da namirišu naše strahove. Ne privlačite ih dodatno svojom brigom i lelekom.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *